حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، قَالَ قَالَ عُقْبَةُ بْنُ عَمْرٍو لِحُذَيْفَةَ أَلاَ تُحَدِّثُنَا مَا سَمِعْتَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ إِنِّي سَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ مَعَ الدَّجَّالِ إِذَا خَرَجَ مَاءً وَنَارًا، فَأَمَّا الَّذِي يَرَى النَّاسُ أَنَّهَا النَّارُ فَمَاءٌ بَارِدٌ، وَأَمَّا الَّذِي يَرَى النَّاسُ أَنَّهُ مَاءٌ بَارِدٌ فَنَارٌ تُحْرِقُ، فَمَنْ أَدْرَكَ مِنْكُمْ فَلْيَقَعْ فِي الَّذِي يَرَى أَنَّهَا نَارٌ، فَإِنَّهُ عَذْبٌ بَارِدٌ ". قَالَ حُذَيْفَةُ وَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ رَجُلاً كَانَ فِيمَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ أَتَاهُ الْمَلَكُ لِيَقْبِضَ رُوحَهُ فَقِيلَ لَهُ هَلْ عَمِلْتَ مِنْ خَيْرٍ قَالَ مَا أَعْلَمُ، قِيلَ لَهُ انْظُرْ. قَالَ مَا أَعْلَمُ شَيْئًا غَيْرَ أَنِّي كُنْتُ أُبَايِعُ النَّاسَ فِي الدُّنْيَا وَأُجَازِيهِمْ، فَأُنْظِرُ الْمُوسِرَ، وَأَتَجَاوَزُ عَنِ الْمُعْسِرِ. فَأَدْخَلَهُ اللَّهُ الْجَنَّةَ ". فَقَالَ وَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ رَجُلاً حَضَرَهُ الْمَوْتُ، فَلَمَّا يَئِسَ مِنَ الْحَيَاةِ أَوْصَى أَهْلَهُ إِذَا أَنَا مُتُّ فَاجْمَعُوا لِي حَطَبًا كَثِيرًا وَأَوْقِدُوا فِيهِ نَارًا حَتَّى إِذَا أَكَلَتْ لَحْمِي، وَخَلَصَتْ إِلَى عَظْمِي، فَامْتَحَشْتُ، فَخُذُوهَا فَاطْحَنُوهَا، ثُمَّ انْظُرُوا يَوْمًا رَاحًا فَاذْرُوهُ فِي الْيَمِّ. فَفَعَلُوا، فَجَمَعَهُ فَقَالَ لَهُ لِمَ فَعَلْتَ ذَلِكَ قَالَ مِنْ خَشْيَتِكَ. فَغَفَرَ اللَّهُ لَهُ ". قَالَ عُقْبَةُ بْنُ عَمْرٍو، وَأَنَا سَمِعْتُهُ يَقُولُ ذَاكَ، وَكَانَ نَبَّاشًا.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Абдулмалик бизга айтди, Рибъий ибн Ҳирошдан, у деди: Уқба ибн Амр Ҳузайфага: «Бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганларингни айтмайсанми?», деди. У деди: Мен унинг шундай деганини эшитдим: «Дажжол билан бирга, у чиқганида, сув ва олов (бўлади). Одамлар олов деб кўраётгани — совуқ сув; одамлар совуқ сув деб кўраётгани — куйдирувчи олов. Сизлардан ким (унга) етса, ўзи олов деб кўраётганига тушсин, чунки у ширин совуқ (сув)дир». Ҳузайфа деди: Ва мен унинг шундай деганини эшитдим: «Сизлардан олдин ўтганлардан бир киши (бор эди) — унга малоика унинг руҳини олиш учун келди. Унга: ‹Бирор яхшилик қилдингми?›, дейилди. У: ‹Билмайман›, деди. Унга: ‹Ўйлаб кўр›, дейилди. У: ‹Ҳеч нарса билмайман, фақат мен дунёда одамлар билан олди-берди қилар ва уларга (қарз) берар эдим; бой(варақа)га муҳлат берар, қийинчиликдаги (камбағал)ни кечирар эдим›, деди. Шунда Аллаҳ уни жаннатга киритди». Ва деди: Ва мен унинг шундай деганини эшитдим: «Бир кишига ўлим етди. Ҳаётдан ноумид бўлганида, аҳлига васият қилди: ‹Мен ўлсам, мен учун кўп ўтин йиғиб, унда олов ёқинглар, токи у менинг гўштимни еб, суягимга етса, мен куйдирилганимда, уни олиб янчинглар, сўнг шамолли бир кунни пойлаб, уни денгизга сочинглар›, деди. Улар шундай қилдилар. Шунда (Аллаҳ) уни жамлаб: ‹Нега бундай қилдинг?›, деди. У: ‹Сендан қўрқганимдан›, деди. Шунда Аллаҳ уни мағфират қилди». Уқба ибн Амр: «Мен ҳам унинг шундай деганини эшитдим; у (ўша киши) қабр очувчи (наббош) эди», деди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، قَالَ قَالَ عُقْبَةُ بْنُ عَمْرٍو لِحُذَيْفَةَ أَلاَ تُحَدِّثُنَا مَا سَمِعْتَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ إِنِّي سَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ مَعَ الدَّجَّالِ إِذَا خَرَجَ مَاءً وَنَارًا، فَأَمَّا الَّذِي يَرَى النَّاسُ أَنَّهَا النَّارُ فَمَاءٌ بَارِدٌ، وَأَمَّا الَّذِي يَرَى النَّاسُ أَنَّهُ مَاءٌ بَارِدٌ فَنَارٌ تُحْرِقُ، فَمَنْ أَدْرَكَ مِنْكُمْ فَلْيَقَعْ فِي الَّذِي يَرَى أَنَّهَا نَارٌ، فَإِنَّهُ عَذْبٌ بَارِدٌ ". قَالَ حُذَيْفَةُ وَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ رَجُلاً كَانَ فِيمَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ أَتَاهُ الْمَلَكُ لِيَقْبِضَ رُوحَهُ فَقِيلَ لَهُ هَلْ عَمِلْتَ مِنْ خَيْرٍ قَالَ مَا أَعْلَمُ، قِيلَ لَهُ انْظُرْ. قَالَ مَا أَعْلَمُ شَيْئًا غَيْرَ أَنِّي كُنْتُ أُبَايِعُ النَّاسَ فِي الدُّنْيَا وَأُجَازِيهِمْ، فَأُنْظِرُ الْمُوسِرَ، وَأَتَجَاوَزُ عَنِ الْمُعْسِرِ. فَأَدْخَلَهُ اللَّهُ الْجَنَّةَ ". فَقَالَ وَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ رَجُلاً حَضَرَهُ الْمَوْتُ، فَلَمَّا يَئِسَ مِنَ الْحَيَاةِ أَوْصَى أَهْلَهُ إِذَا أَنَا مُتُّ فَاجْمَعُوا لِي حَطَبًا كَثِيرًا وَأَوْقِدُوا فِيهِ نَارًا حَتَّى إِذَا أَكَلَتْ لَحْمِي، وَخَلَصَتْ إِلَى عَظْمِي، فَامْتَحَشْتُ، فَخُذُوهَا فَاطْحَنُوهَا، ثُمَّ انْظُرُوا يَوْمًا رَاحًا فَاذْرُوهُ فِي الْيَمِّ. فَفَعَلُوا، فَجَمَعَهُ فَقَالَ لَهُ لِمَ فَعَلْتَ ذَلِكَ قَالَ مِنْ خَشْيَتِكَ. فَغَفَرَ اللَّهُ لَهُ ". قَالَ عُقْبَةُ بْنُ عَمْرٍو، وَأَنَا سَمِعْتُهُ يَقُولُ ذَاكَ، وَكَانَ نَبَّاشًا.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Абдулмалик бизга айтди, Рибъий ибн Ҳирошдан, у деди: Уқба ибн Амр Ҳузайфага: «Бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганларингни айтмайсанми?», деди. У деди: Мен унинг шундай деганини эшитдим: «Дажжол билан бирга, у чиқганида, сув ва олов (бўлади). Одамлар олов деб кўраётгани — совуқ сув; одамлар совуқ сув деб кўраётгани — куйдирувчи олов. Сизлардан ким (унга) етса, ўзи олов деб кўраётганига тушсин, чунки у ширин совуқ (сув)дир». Ҳузайфа деди: Ва мен унинг шундай деганини эшитдим: «Сизлардан олдин ўтганлардан бир киши (бор эди) — унга малоика унинг руҳини олиш учун келди. Унга: ‹Бирор яхшилик қилдингми?›, дейилди. У: ‹Билмайман›, деди. Унга: ‹Ўйлаб кўр›, дейилди. У: ‹Ҳеч нарса билмайман, фақат мен дунёда одамлар билан олди-берди қилар ва уларга (қарз) берар эдим; бой(варақа)га муҳлат берар, қийинчиликдаги (камбағал)ни кечирар эдим›, деди. Шунда Аллаҳ уни жаннатга киритди». Ва деди: Ва мен унинг шундай деганини эшитдим: «Бир кишига ўлим етди. Ҳаётдан ноумид бўлганида, аҳлига васият қилди: ‹Мен ўлсам, мен учун кўп ўтин йиғиб, унда олов ёқинглар, токи у менинг гўштимни еб, суягимга етса, мен куйдирилганимда, уни олиб янчинглар, сўнг шамолли бир кунни пойлаб, уни денгизга сочинглар›, деди. Улар шундай қилдилар. Шунда (Аллаҳ) уни жамлаб: ‹Нега бундай қилдинг?›, деди. У: ‹Сендан қўрқганимдан›, деди. Шунда Аллаҳ уни мағфират қилди». Уқба ибн Амр: «Мен ҳам унинг шундай деганини эшитдим; у (ўша киши) қабр очувчи (наббош) эди», деди.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، قَالَ قَالَ عُقْبَةُ بْنُ عَمْرٍو لِحُذَيْفَةَ أَلاَ تُحَدِّثُنَا مَا سَمِعْتَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ إِنِّي سَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ مَعَ الدَّجَّالِ إِذَا خَرَجَ مَاءً وَنَارًا، فَأَمَّا الَّذِي يَرَى النَّاسُ أَنَّهَا النَّارُ فَمَاءٌ بَارِدٌ، وَأَمَّا الَّذِي يَرَى النَّاسُ أَنَّهُ مَاءٌ بَارِدٌ فَنَارٌ تُحْرِقُ، فَمَنْ أَدْرَكَ مِنْكُمْ فَلْيَقَعْ فِي الَّذِي يَرَى أَنَّهَا نَارٌ، فَإِنَّهُ عَذْبٌ بَارِدٌ ". قَالَ حُذَيْفَةُ وَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ رَجُلاً كَانَ فِيمَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ أَتَاهُ الْمَلَكُ لِيَقْبِضَ رُوحَهُ فَقِيلَ لَهُ هَلْ عَمِلْتَ مِنْ خَيْرٍ قَالَ مَا أَعْلَمُ، قِيلَ لَهُ انْظُرْ. قَالَ مَا أَعْلَمُ شَيْئًا غَيْرَ أَنِّي كُنْتُ أُبَايِعُ النَّاسَ فِي الدُّنْيَا وَأُجَازِيهِمْ، فَأُنْظِرُ الْمُوسِرَ، وَأَتَجَاوَزُ عَنِ الْمُعْسِرِ. فَأَدْخَلَهُ اللَّهُ الْجَنَّةَ ". فَقَالَ وَسَمِعْتُهُ يَقُولُ " إِنَّ رَجُلاً حَضَرَهُ الْمَوْتُ، فَلَمَّا يَئِسَ مِنَ الْحَيَاةِ أَوْصَى أَهْلَهُ إِذَا أَنَا مُتُّ فَاجْمَعُوا لِي حَطَبًا كَثِيرًا وَأَوْقِدُوا فِيهِ نَارًا حَتَّى إِذَا أَكَلَتْ لَحْمِي، وَخَلَصَتْ إِلَى عَظْمِي، فَامْتَحَشْتُ، فَخُذُوهَا فَاطْحَنُوهَا، ثُمَّ انْظُرُوا يَوْمًا رَاحًا فَاذْرُوهُ فِي الْيَمِّ. فَفَعَلُوا، فَجَمَعَهُ فَقَالَ لَهُ لِمَ فَعَلْتَ ذَلِكَ قَالَ مِنْ خَشْيَتِكَ. فَغَفَرَ اللَّهُ لَهُ ". قَالَ عُقْبَةُ بْنُ عَمْرٍو، وَأَنَا سَمِعْتُهُ يَقُولُ ذَاكَ، وَكَانَ نَبَّاشًا.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Абдулмалик бизга айтди, Рибъий ибн Ҳирошдан, у деди: Уқба ибн Амр Ҳузайфага: «Бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганларингни айтмайсанми?», деди. У деди: Мен унинг шундай деганини эшитдим: «Дажжол билан бирга, у чиқганида, сув ва олов (бўлади). Одамлар олов деб кўраётгани — совуқ сув; одамлар совуқ сув деб кўраётгани — куйдирувчи олов. Сизлардан ким (унга) етса, ўзи олов деб кўраётганига тушсин, чунки у ширин совуқ (сув)дир». Ҳузайфа деди: Ва мен унинг шундай деганини эшитдим: «Сизлардан олдин ўтганлардан бир киши (бор эди) — унга малоика унинг руҳини олиш учун келди. Унга: ‹Бирор яхшилик қилдингми?›, дейилди. У: ‹Билмайман›, деди. Унга: ‹Ўйлаб кўр›, дейилди. У: ‹Ҳеч нарса билмайман, фақат мен дунёда одамлар билан олди-берди қилар ва уларга (қарз) берар эдим; бой(варақа)га муҳлат берар, қийинчиликдаги (камбағал)ни кечирар эдим›, деди. Шунда Аллаҳ уни жаннатга киритди». Ва деди: Ва мен унинг шундай деганини эшитдим: «Бир кишига ўлим етди. Ҳаётдан ноумид бўлганида, аҳлига васият қилди: ‹Мен ўлсам, мен учун кўп ўтин йиғиб, унда олов ёқинглар, токи у менинг гўштимни еб, суягимга етса, мен куйдирилганимда, уни олиб янчинглар, сўнг шамолли бир кунни пойлаб, уни денгизга сочинглар›, деди. Улар шундай қилдилар. Шунда (Аллаҳ) уни жамлаб: ‹Нега бундай қилдинг?›, деди. У: ‹Сендан қўрқганимдан›, деди. Шунда Аллаҳ уни мағфират қилди». Уқба ибн Амр: «Мен ҳам унинг шундай деганини эшитдим; у (ўша киши) қабр очувчи (наббош) эди», деди.
حَدَّثَنِي بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنِي مَعْمَرٌ، وَيُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَائِشَةَ، وَابْنَ، عَبَّاسٍ رضى الله عنهم قَالاَ لَمَّا نَزَلَ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم طَفِقَ يَطْرَحُ خَمِيصَةً عَلَى وَجْهِهِ، فَإِذَا اغْتَمَّ كَشَفَهَا عَنْ وَجْهِهِ، فَقَالَ وَهْوَ كَذَلِكَ " لَعْنَةُ اللَّهِ عَلَى الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى، اتَّخَذُوا قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ مَسَاجِدَ ". يُحَذِّرُ مَا صَنَعُوا.
Бишр ибн Муҳаммад менга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, Маъмар ва Юнус бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ менга хабар берди: Оиша ва Ибн Аббос розияллаҳу анҳум дедилар: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга (ўлим) тушганида, у хамиса (чизиқли кийим)ни юзига ташлай бошлади; нафаси қисилса, уни юзидан очар эди. У шу ҳолда: «Аллаҳнинг лаънати яҳудийлар ва насоролар устига (бўлсин)! Улар ўз пайғамбарларининг қабрларини масжидлар қилиб олдилар», деди — улар қилган ишдан (умматини) огоҳлантирар эди.
حَدَّثَنِي بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنِي مَعْمَرٌ، وَيُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَائِشَةَ، وَابْنَ، عَبَّاسٍ رضى الله عنهم قَالاَ لَمَّا نَزَلَ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم طَفِقَ يَطْرَحُ خَمِيصَةً عَلَى وَجْهِهِ، فَإِذَا اغْتَمَّ كَشَفَهَا عَنْ وَجْهِهِ، فَقَالَ وَهْوَ كَذَلِكَ " لَعْنَةُ اللَّهِ عَلَى الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى، اتَّخَذُوا قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ مَسَاجِدَ ". يُحَذِّرُ مَا صَنَعُوا.
Бишр ибн Муҳаммад менга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, Маъмар ва Юнус бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ менга хабар берди: Оиша ва Ибн Аббос розияллаҳу анҳум дедилар: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга (ўлим) тушганида, у хамиса (чизиқли кийим)ни юзига ташлай бошлади; нафаси қисилса, уни юзидан очар эди. У шу ҳолда: «Аллаҳнинг лаънати яҳудийлар ва насоролар устига (бўлсин)! Улар ўз пайғамбарларининг қабрларини масжидлар қилиб олдилар», деди — улар қилган ишдан (умматини) огоҳлантирар эди.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ فُرَاتٍ الْقَزَّازِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا حَازِمٍ، قَالَ قَاعَدْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ خَمْسَ سِنِينَ، فَسَمِعْتُهُ يُحَدِّثُ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كَانَتْ بَنُو إِسْرَائِيلَ تَسُوسُهُمُ الأَنْبِيَاءُ، كُلَّمَا هَلَكَ نَبِيٌّ خَلَفَهُ نَبِيٌّ، وَإِنَّهُ لاَ نَبِيَّ بَعْدِي، وَسَيَكُونُ خُلَفَاءُ فَيَكْثُرُونَ. قَالُوا فَمَا تَأْمُرُنَا قَالَ فُوا بِبَيْعَةِ الأَوَّلِ فَالأَوَّلِ، أَعْطُوهُمْ حَقَّهُمْ، فَإِنَّ اللَّهَ سَائِلُهُمْ عَمَّا اسْتَرْعَاهُمْ ".
Муҳаммад ибн Башшор менга айтди, Муҳаммад ибн Жаъфар бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Фурот Қаззоздан, у деди: Абу Ҳозимни эшитдим, у деди: Мен Абу Ҳурайра билан беш йил ҳамсуҳбат бўлдим, унинг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан айтганини эшитдим, у деди: «Бани Исроилни пайғамбарлар бошқарар эдилар; ҳар қачон бир пайғамбар (вафот этиб) кетса, унга бошқа пайғамбар ўринбосар бўлар эди. Албатта, мендан кейин пайғамбар йўқ; лекин халифалар бўлади, улар кўпаядилар». Улар: «(Бўлмаса) бизга нима буюрасан?», дедилар. У: «Аввалги, сўнг (ундан кейинги) (халифанинг) байъатига вафо қилинглар, уларнинг ҳақини беринглар; чунки Аллаҳ улардан ўзларига топширган (раъият) ҳақида сўрайди», деди.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا أَبُو غَسَّانَ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَتَتَّبِعُنَّ سَنَنَ مَنْ قَبْلَكُمْ شِبْرًا بِشِبْرٍ، وَذِرَاعًا بِذِرَاعٍ، حَتَّى لَوْ سَلَكُوا جُحْرَ ضَبٍّ لَسَلَكْتُمُوهُ ". قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ، الْيَهُودَ وَالنَّصَارَى قَالَ " فَمَنْ ".
Саъид ибн Абу Марям бизга айтди, Абу Ғассон бизга айтди, у деди: Зайд ибн Аслам менга айтди, Ато ибн Ясордан, Абу Саъид розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Албатта, сизлар ўзингиздан олдингиларнинг йўлларига — қарич-бақарич, тирсак-батирсак — эргашасизлар, ҳатто улар калтакесак (сувсар) инига кирган бўлсалар ҳам, сизлар ҳам унга кирасизлар». Биз: «Эй Расулуллаҳ, яҳудийлар ва насороларни (деяпсанми)?», дедик. У: «Бўлмаса, кимни (дейман)?!», деди.
حَدَّثَنَا عِمْرَانُ بْنُ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ ذَكَرُوا النَّارَ وَالنَّاقُوسَ، فَذَكَرُوا الْيَهُودَ وَالنَّصَارَى، فَأُمِرَ بِلاَلٌ أَنْ يَشْفَعَ الأَذَانَ وَأَنْ يُوتِرَ الإِقَامَةَ.
Имрон ибн Майсара бизга айтди, Абдулворис бизга айтди, Холид бизга айтди, Абу Қилобадан, Анас розияллаҳу анҳудан, у деди: Улар олов ва ноқус (чиқолғу)ни эслатдилар, сўнг яҳудий ва насороларни эслатдилар (уларнинг белгиларига ўхшамасин деб). Шунда Билолга азонни жуфт (икки марта) айтиши ва иқоматни тоқ (бир марта) айтиши буюрилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها كَانَتْ تَكْرَهُ أَنْ يَجْعَلَ {الْمُصَلِّي} يَدَهُ فِي خَاصِرَتِهِ وَتَقُولُ إِنَّ الْيَهُودَ تَفْعَلُهُ. تَابَعَهُ شُعْبَةُ عَنِ الأَعْمَشِ.
Муҳаммад ибн Юсуф бизга айтди, Суфён бизга айтди, Аъмашдан, Абуз-Зуҳодан, Масруқдан, Оиша розияллаҳу анҳодан: У намозда киши қўлини биқинига қўйишини ёқтирмас эди ва: «Албатта, яҳудийлар бундай қилади», дер эди. Унга Шуъба Аъмашдан мутобаъат қилди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّمَا أَجَلُكُمْ فِي أَجَلِ مَنْ خَلاَ مِنَ الأُمَمِ مَا بَيْنَ صَلاَةِ الْعَصْرِ إِلَى مَغْرِبِ الشَّمْسِ، وَإِنَّمَا مَثَلُكُمْ وَمَثَلُ الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى كَرَجُلٍ اسْتَعْمَلَ عُمَّالاً فَقَالَ مَنْ يَعْمَلُ لِي إِلَى نِصْفِ النَّهَارِ عَلَى قِيرَاطٍ قِيرَاطٍ فَعَمِلَتِ الْيَهُودُ إِلَى نِصْفِ النَّهَارِ عَلَى قِيرَاطٍ قِيرَاطٍ، ثُمَّ قَالَ مَنْ يَعْمَلُ لِي مِنْ نِصْفِ النَّهَارِ إِلَى صَلاَةِ الْعَصْرِ عَلَى قِيرَاطٍ قِيرَاطٍ فَعَمِلَتِ النَّصَارَى مِنْ نِصْفِ النَّهَارِ إِلَى صَلاَةِ الْعَصْرِ، عَلَى قِيرَاطٍ قِيرَاطٍ، ثُمَّ قَالَ مَنْ يَعْمَلُ لِي مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ إِلَى مَغْرِبِ الشَّمْسِ عَلَى قِيرَاطَيْنِ قِيرَاطَيْنِ أَلاَ فَأَنْتُمُ الَّذِينَ يَعْمَلُونَ مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ إِلَى مَغْرِبِ الشَّمْسِ عَلَى قِيرَاطَيْنِ قِيرَاطَيْنِ، أَلاَ لَكُمُ الأَجْرُ مَرَّتَيْنِ، فَغَضِبَتِ الْيَهُودُ وَالنَّصَارَى، فَقَالُوا نَحْنُ أَكْثَرُ عَمَلاً وَأَقَلُّ عَطَاءً، قَالَ اللَّهُ هَلْ ظَلَمْتُكُمْ مِنْ حَقِّكُمْ شَيْئًا قَالُوا لاَ. قَالَ فَإِنَّهُ فَضْلِي أُعْطِيهِ مَنْ شِئْتُ ".
Қутайба ибн Саъид бизга айтди, Лайс бизга айтди, Нофиъдан, Ибн Умар розияллаҳу анҳумодан, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Сизларнинг ажалингиз (умрингиз) ўтган умматлар ажалига нисбатан — аср намозидан қуёш ботишигача бўлган (вақт) кабидир. Сизларнинг ва яҳудий ҳамда насороларнинг мисоли — бир киши ишчиларни ёллаб: ‹Ким мен учун ярим кунгача бир қирот-бир қиротга ишлайди?›, дегандек. Яҳудийлар ярим кунгача бир қирот-бир қиротга ишлади. Сўнг: ‹Ким мен учун ярим кундан аср намозигача бир қирот-бир қиротга ишлайди?›, деди. Насоролар ярим кундан аср намозигача бир қирот-бир қиротга ишлади. Сўнг: ‹Ким мен учун аср намозидан қуёш ботишигача икки қирот-икки қиротга ишлайди?›, деди. Огоҳ бўлинглар, сизлар — аср намозидан қуёш ботишигача икки қирот-икки қиротга ишлаётганлардир; сизларга ажр икки марта(дир). Яҳудий ва насоролар ғазабланди ва: ‹Биз кўпроқ ишлаб, камроқ ҳақ олдик›, дедилар. (Аллаҳ): ‹Мен сизларнинг ҳақингиздан бирор нарсани (камайтириб) зулм қилдимми?›, деди. Улар: ‹Йўқ›, дедилар. У: ‹Бас, у Менинг фазлим, уни хоҳлаганимга бераман›, деди».
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ قَاتَلَ اللَّهُ فُلاَنًا، أَلَمْ يَعْلَمْ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَعَنَ اللَّهُ الْيَهُودَ، حُرِّمَتْ عَلَيْهِمُ الشُّحُومُ، فَجَمَّلُوهَا فَبَاعُوهَا ". تَابَعَهُ جَابِرٌ وَأَبُو هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Суфён бизга айтди, Амрдан, Товусдан, Ибн Аббосдан, у деди: Умар розияллаҳу анҳуни шундай деганини эшитдим: «Аллаҳ фалончини (жазоласин)! У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Аллаҳ яҳудийларни лаънатлади — уларга ёғлар (чарби) ҳаром қилинди-ю, улар уни (эритиб) суюқликка айлантириб сотдилар›, деганини билмадими?!». Унга Жобир ва Абу Ҳурайра Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан мутобаъат қилдилар.
حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ الضَّحَّاكُ بْنُ مَخْلَدٍ، أَخْبَرَنَا الأَوْزَاعِيُّ، حَدَّثَنَا حَسَّانُ بْنُ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي كَبْشَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَلِّغُوا عَنِّي وَلَوْ آيَةً، وَحَدِّثُوا عَنْ بَنِي إِسْرَائِيلَ وَلاَ حَرَجَ، وَمَنْ كَذَبَ عَلَىَّ مُتَعَمِّدًا فَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنَ النَّارِ ".
Абу Осим Заҳҳок ибн Махлад бизга айтди, Авзўий бизга хабар берди, Ҳассон ибн Атийя бизга айтди, Абу Кабшадан, Абдуллаҳ ибн Амрдан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Мендан — бир оят бўлса ҳам — етказинглар; Бани Исроилдан (ривоят) айтинглар, гуноҳ йўқ; ким менга қасдан ёлғон (гап) тўқиса, дўзахдан ўз ўрнини тайёрлаб олсин».
حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ قَالَ أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْيَهُودَ وَالنَّصَارَى لاَ يَصْبُغُونَ، فَخَالِفُوهُمْ ".
Абдулазиз ибн Абдуллаҳ бизга айтди, у деди: Иброҳим ибн Саъд менга айтди, Солиҳдан, Ибн Шиҳобдан, у деди: Абу Салама ибн Абдураҳмон деди: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Албатта, яҳудий ва насоролар (сочларини) бўямайдилар; бас, сизлар уларга хилоф қилинглар (бўянгиз)».
حَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنِي حَجَّاجٌ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الْحَسَنِ، حَدَّثَنَا جُنْدُبُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، فِي هَذَا الْمَسْجِدِ، وَمَا نَسِينَا مُنْذُ حَدَّثَنَا، وَمَا نَخْشَى أَنْ يَكُونَ جُنْدُبٌ كَذَبَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَانَ فِيمَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ رَجُلٌ بِهِ جُرْحٌ، فَجَزِعَ فَأَخَذَ سِكِّينًا فَحَزَّ بِهَا يَدَهُ، فَمَا رَقَأَ الدَّمُ حَتَّى مَاتَ، قَالَ اللَّهُ تَعَالَى بَادَرَنِي عَبْدِي بِنَفْسِهِ، حَرَّمْتُ عَلَيْهِ الْجَنَّةَ ".
Муҳаммад менга айтди, у деди: Ҳажжож менга айтди, Жарир бизга айтди, Ҳасандан, Жундуб ибн Абдуллаҳ бизга шу масжидда айтди — бизга айтганидан бери (уни) унутмадик ва Жундуб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ёлғон тўқиган бўлишидан қўрқмаймиз — у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Сизлардан олдин ўтганлардан бир киши бор эди — Аллаҳ унга мол (кўп) берган эди. У ўлими етганида ўғилларига: ‹Мен сизларга қандай ота эдим?›, деди. Улар: ‹Энг яхши ота›, дедилар. У: ‹Албатта, мен ҳеч қачон бирор яхшилик қилмаганман; мен ўлсам, мени куйдиринглар, сўнг (кулимни) янчинглар, сўнг шамолли бир кунда мени сочинглар›, деди. Улар шундай қилдилар. Шунда Аллаҳ азза ва жалла уни жамлаб: ‹Сени нима (бунга) ундади?›, деди. У: ‹Сендан қўрқишим›, деди. Шунда (Аллаҳ) уни ўз раҳмати билан қарши олди (мағфират қилди)». — бироқ бу (#3463) матнда: «Сизлардан олдин ўтганлардан бир киши бор эди, унда жароҳат бор эди; у (оғриқдан) чйдамай, бир пичоқ олиб, у билан қўлини кесди; қон тўхтамади, токи у ўлди. Аллаҳ таоло: ‹Бандам ўз жонига нисбатан Мендан (олдин) шошилди (ўзини ўлдирди); Мен унга жаннатни ҳаром қилдим›, деди».