حَدَّثَنَا مَطَرُ بْنُ الْفَضْلِ، قَالَ حَدَّثَنَا رَوْحٌ، قَالَ حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يُحَدِّثُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَنْقُلُ مَعَهُمُ الْحِجَارَةَ لِلْكَعْبَةِ وَعَلَيْهِ إِزَارُهُ. فَقَالَ لَهُ الْعَبَّاسُ عَمُّهُ يَا ابْنَ أَخِي، لَوْ حَلَلْتَ إِزَارَكَ فَجَعَلْتَ عَلَى مَنْكِبَيْكَ دُونَ الْحِجَارَةِ. قَالَ فَحَلَّهُ فَجَعَلَهُ عَلَى مَنْكِبَيْهِ، فَسَقَطَ مَغْشِيًّا عَلَيْهِ، فَمَا رُئِيَ بَعْدَ ذَلِكَ عُرْيَانًا صلى الله عليه وسلم.
Бизга Матар ибн ал-Фазл ривоят қилди, у деди: бизга Равҳ ривоят қилди, у деди: бизга Закариё ибн Ишоқ ривоят қилди, бизга Амр ибн Динор ривоят қилди, у деди: мен Жобир ибн Абдуллаҳни ривоят қилиб (гапирганини) эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Каъба (қурилиши) учун улар билан тошларни таширдилар — эгниларида изорлари бор эди. Амакилари Аббос у кишига: «Эй жияним, изорингни ечиб, уни тошлар (остига) елкаларингга қўйсанг (қандай бўларди)?» деди. (Жобир) деди: Шунда у киши уни ечиб, елкаларига қўйдилар ва (шу заҳоти) ҳушларидан кетиб йиқилдилар. Шундан кейин у киши (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳеч қачон яланғоч кўрилмади.