حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ الْخُزَاعِيُّ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ صَالِحِ بْنِ أَبِي جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رَافِعِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ كُنْتُ أَرْمِي نَخْلَ الأَنْصَارِ فَأَخَذُونِي فَذَهَبُوا بِي إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " يَا رَافِعُ لِمَ تَرْمِي نَخْلَهُمْ " . قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ الْجُوعُ . قَالَ " لاَ تَرْمِ وَكُلْ مَا وَقَعَ أَشْبَعَكَ اللَّهُ وَأَرْوَاكَ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ал-Хузўий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо Солиҳ ибн Абу Жубайрдан ривоят қилди, у отасидан, у Рофеъ ибн Амр (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен ансорларнинг хурмосини (тош отиб) урардим, улар мени ушлаб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига олиб бордилар. У: «Эй Рофеъ, нега уларнинг хурмосини (тош отиб) урасан?» дедилар. У деди: Мен: «Эй Расулуллаҳ, очлик (сабабли),» дедим. У: «(Тош) отма, тушганини е, Аллаҳ сени тўйдирсин ва қондирсин,» дедилар. Бу ҳасан саҳиҳ ғариб ҳадисдир.