حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ مَا زِلْنَا أَعِزَّةً مُنْذُ أَسْلَمَ عُمَرُ.
Муҳаммад ибн Касир менга айтди, Суфён бизга хабар берди, Исмоил ибн Абу Холиддан, Қайс ибн Абу Ҳозимдан, Абдуллаҳ ибн Масъуд розияллаҳу анҳудан, у деди: Умар Исломга киргандан бери биз доимо азиз (ғолиб) бўлиб қолдик.