حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا أَبُو هَاشِمٍ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، عَنْ قَيْسٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا ذَرٍّ، يُقْسِمُ قَسَمًا إِنَّ هَذِهِ الآيَةَ {هَذَانِ خَصْمَانِ اخْتَصَمُوا فِي رَبِّهِمْ } نَزَلَتْ فِي الَّذِينَ بَرَزُوا يَوْمَ بَدْرٍ حَمْزَةَ وَعَلِيٍّ وَعُبَيْدَةَ بْنِ الْحَارِثِ وَعُتْبَةَ وَشَيْبَةَ ابْنَىْ رَبِيعَةَ وَالْوَلِيدِ بْنِ عُتْبَةَ.
Яъқуб ибн Иброҳим бизга айтди, Ҳушайм бизга айтди, Абу Ҳошим бизга хабар берди, Абу Мижлаздан, Қайсдан, у деди: Абу Заррни қасам ичаётганини эшитдим: Албатта мана бу {Мана бу икки хасм — ўз Робби ҳақида даъволашдилар} ояти — Бадр куни двожанг (яккама-якка чиқ)ган(лар) ҳақида нозил бўлди: Ҳамза, Али, Убайда ибнул-Ҳорис, ҳамда Робианинг икки ўғли Утба ва Шайба, ва Валид ибн Утба.