حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ أَبِي هَاشِمٍ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، عَنْ قَيْسِ، بْنِ عُبَادٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا ذَرٍّ، يُقْسِمُ قَسَمًا إِنَّ { هَذَانِ خَصْمَانِ اخْتَصَمُوا فِي رَبِّهِمْ} إِنَّهَا نَزَلَتْ فِي الَّذِينَ بَرَزُوا يَوْمَ بَدْرٍ حَمْزَةُ وَعَلِيٌّ وَعُبَيْدَةُ بْنُ الْحَارِثِ وَعُتْبَةُ وَشَيْبَةُ ابْنَا رَبِيعَةَ وَالْوَلِيدُ بْنُ عُتْبَةَ .
Бизга Амр ибн Зуроро ривоят қилди, бизга Ҳушайм Абу Ҳошимдан, у Абу Мижлаздан, у Қайс ибн Убоддан ривоят қилди. У деди: Абу Зар розияллаҳу анҳу қасам ичиб айтаётганини эшитдим: ‹Бу икков ўз Робблари ҳақида тортишган икки даъвогардир› (ояти) Бадр кунида (жангга) чиққан кишилар ҳақида нозил бўлган: Ҳамза, Али, Убайда ибнул Ҳорис ҳамда Утба, Шайба — Робиа икки ўғли ва Валиду ибн Утба ҳақида.