بَاب عَرْضِ مَقْعَدِ الْمَيِّتِ مِنْ الْجَنَّةِ أَوْ النَّارِ عَلَيْهِ وَإِثْبَاتِ عَذَابِ الْقَبْرِ وَالتَّعَوُّذِ مِنْهُ
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ أَحَدَكُمْ إِذَا مَاتَ عُرِضَ عَلَيْهِ مَقْعَدُهُ بِالْغَدَاةِ وَالْعَشِيِّ إِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَمِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَإِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ فَمِنْ أَهْلِ النَّارِ يُقَالُ هَذَا مَقْعَدُكَ حَتَّى يَبْعَثَكَ اللَّهُ إِلَيْهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилиб айтди: Мен Моликъга унинг Нофеъъдан, у ибн Умардан ривоятини ўқиб бердим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Албатта бирингиз вафот этганида, унга эртаю кеч ўрни кўрсатиб турилади: агар жаннат аҳлидан бўлса, жаннат аҳлининг (ўрни); агар дўзах аҳлидан бўлса, дўзах аҳлининг (ўрни). ‹Мана бу сенинг ўрнинг, ҳатто Аллаҳ сени Қиёмат куни унга тиргизиб юборгунча› дейилади.»
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِذَا مَاتَ الرَّجُلُ عُرِضَ عَلَيْهِ مَقْعَدُهُ بِالْغَدَاةِ وَالْعَشِيِّ إِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَالْجَنَّةُ وَإِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ فَالنَّارُ " . قَالَ " ثُمَّ يُقَالُ هَذَا مَقْعَدُكَ الَّذِي تُبْعَثُ إِلَيْهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар аз-Зуҳрийъдан, у Солимъдан, у ибн Умардан хабар берди, у айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Киши вафот этганида, унга эртаю кеч ўрни кўрсатиб турилади: агар жаннат аҳлидан бўлса, жаннат; агар дўзах аҳлидан бўлса, дўзах.» Дедилар: «Сўнгра: ‹Мана бу Қиёмат куни тиргизиб юбориладиган ўрнинг› дейилади.»
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، قَالَ ابْنُ أَيُّوبَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ وَأَخْبَرَنَا سَعِيدٌ الْجُرَيْرِيُّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ أَبُو سَعِيدٍ وَلَمْ أَشْهَدْهُ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَلَكِنْ حَدَّثَنِيهِ زَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ قَالَ بَيْنَمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي حَائِطٍ لِبَنِي النَّجَّارِ عَلَى بَغْلَةٍ لَهُ وَنَحْنُ مَعَهُ إِذْ حَادَتْ بِهِ فَكَادَتْ تُلْقِيهِ وَإِذَا أَقْبُرٌ سِتَّةٌ أَوْ خَمْسَةٌ أَوْ أَرْبَعَةٌ - قَالَ كَذَا كَانَ يَقُولُ الْجُرَيْرِيُّ - فَقَالَ " مَنْ يَعْرِفُ أَصْحَابَ هَذِهِ الأَقْبُرِ " . فَقَالَ رَجُلٌ أَنَا . قَالَ " فَمَتَى مَاتَ هَؤُلاَءِ " . قَالَ مَاتُوا فِي الإِشْرَاكِ . فَقَالَ " إِنَّ هَذِهِ الأُمَّةَ تُبْتَلَى فِي قُبُورِهَا فَلَوْلاَ أَنْ لاَ تَدَافَنُوا لَدَعَوْتُ اللَّهَ أَنْ يُسْمِعَكُمْ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ الَّذِي أَسْمَعُ مِنْهُ " . ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ فَقَالَ " تَعَوَّذُوا بِاللَّهِ مِنْ عَذَابِ النَّارِ " . قَالُوا نَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ عَذَابِ النَّارِ فَقَالَ " تَعَوَّذُوا بِاللَّهِ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ " . قَالُوا نَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ . قَالَ " تَعَوَّذُوا بِاللَّهِ مِنَ الْفِتَنِ مَا ظَهَرَ مِنْهَا وَمَا بَطَنَ " . قَالُوا نَعُوذُ بِاللَّهِ مِنَ الْفِتَنِ مَا ظَهَرَ مِنْهَا وَمَا بَطَنَ قَالَ " تَعَوَّذُوا بِاللَّهِ مِنْ فِتْنَةِ الدَّجَّالِ " . قَالُوا نَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ فِتْنَةِ الدَّجَّالِ .
Бизга Яҳё ибн Айюб ва Абу Бакр ибн Абу Шайба иккалови ибн Улайяъдан ривоят қилдилар, ибн Айюб айтди: Бизга ибн Улайя ривоят қилди, айтди: Бизга Саъийд ал-Журайрий Абу Назраъдан, у Абу Саъийд ал-Худрийъдан, у Зайд ибн Собитъдан хабар берди. Абу Саъийд айтди: Мен буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитмадим, балки менга буни Зайд ибн Собит ривоят қилди, у айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Нажжорнинг боғида ўз хачирларида эдилар, биз ҳам у билан бирга эдик, шу пайт (хачир) чўчиб қолди ва у зотни йиқитаёзди. Бир қанча қабрлар — олти ёки беш ёки тўртта — бор экан. (Рови айтди: ал-Журайрий шундай дерди.) У: «Бу қабрларнинг эгаларини ким танийди?» дедилар. Бир киши: «Мен» деди. У: «Булар қачон вафот этганлар?» дедилар. У: «Ширкда вафот этганлар» деди. Шунда у: «Албатта бу уммат ўз қабрларида синалади. Агар бир-бирларингизни дафн этмай қўйишингиздан (қўрқмаганимда) эди, Аллаҳдан мен эшитаётган қабр азобини сизларга ҳам эшиттиришини сўрар эдим» дедилар. Сўнгра бизга юзланиб: «Дўзах азобидан Аллаҳга сиғининглар» дедилар. Улар: «Дўзах азобидан Аллаҳга сиғинамиз» дедилар. Сўнг: «Қабр азобидан Аллаҳга сиғининглар» дедилар. Улар: «Қабр азобидан Аллаҳга сиғинамиз» дедилар. Сўнг: «Фитналардан — ошкорасидан ҳам, яширинидан ҳам — Аллаҳга сиғининглар» дедилар. Улар: «Фитналардан — ошкорасидан ҳам, яширинидан ҳам — Аллаҳга сиғинамиз» дедилар. Сўнг: «Дажжол фитнасидан Аллаҳга сиғининглар» дедилар. Улар: «Дажжол фитнасидан Аллаҳга сиғинамиз» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَوْلاَ أَنْ لاَ تَدَافَنُوا لَدَعَوْتُ اللَّهَ أَنْ يُسْمِعَكُمْ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва ибн Башшор ривоят қилиб айтдилар: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Қатодаъдан, у Анасдан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Агар бир-бирларингизни дафн этмай қўйишингиздан (қўрқмаганимда) эди, Аллаҳдан қабр азобини сизларга эшиттиришини сўрар эдим.»
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، كُلُّهُمْ عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَوْنِ بْنِ أَبِي جُحَيْفَةَ، ح وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ جَمِيعًا عَنْ يَحْيَى الْقَطَّانِ، - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنِي عَوْنُ، بْنُ أَبِي جُحَيْفَةَ عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الْبَرَاءِ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ مَا غَرَبَتِ الشَّمْسُ فَسَمِعَ صَوْتًا فَقَالَ " يَهُودُ تُعَذَّبُ فِي قُبُورِهَا " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакийъ ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва ибн Башшор ривоят қилиб айтдилар: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси Шуъбадан, у Авн ибн Абу Жуҳайфаъдан. (ҳ) Яна менга Зуҳайр ибн Ҳарб, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва ибн Башшор барчалари Яҳё ал-Қаттонъдан ривоят қилдилар — матн Зуҳайрга тегишли — бизга Яҳё ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, менга Авн ибн Абу Жуҳайфа отасидан, у ал-Барўдан, у Абу Айюбъдан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қуёш ботганидан кейин чиқдилар ва бир овоз эшитиб: «Яҳудийлар ўз қабрларида азобланмоқдалар» дедилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ قَتَادَةَ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْعَبْدَ إِذَا وُضِعَ فِي قَبْرِهِ وَتَوَلَّى عَنْهُ أَصْحَابُهُ إِنَّهُ لَيَسْمَعُ قَرْعَ نِعَالِهِمْ " . قَالَ " يَأْتِيهِ مَلَكَانِ فَيُقْعِدَانِهِ فَيَقُولاَنِ لَهُ مَا كُنْتَ تَقُولُ فِي هَذَا الرَّجُلِ " . قَالَ " فَأَمَّا الْمُؤْمِنُ فَيَقُولُ أَشْهَدُ أَنَّهُ عَبْدُ اللَّهِ وَرَسُولُهُ " . قَالَ " فَيُقَالُ لَهُ انْظُرْ إِلَى مَقْعَدِكَ مِنَ النَّارِ قَدْ أَبْدَلَكَ اللَّهُ بِهِ مَقْعَدًا مِنَ الْجَنَّةِ " . قَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَيَرَاهُمَا جَمِيعًا " . قَالَ قَتَادَةُ وَذُكِرَ لَنَا أَنَّهُ يُفْسَحُ لَهُ فِي قَبْرِهِ سَبْعُونَ ذِرَاعًا وَيُمْلأُ عَلَيْهِ خَضِرًا إِلَى يَوْمِ يُبْعَثُونَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Юнус ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Шайбон ибн Абдурраҳмон Қатодаъдан ривоят қилди, бизга Анас ибн Молик ривоят қилиб айтди: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Албатта банда қабрига қўйилиб, ашоблари ундан юз ўгирганларида, у уларнинг оёқ кийимлари тақиллошини эшитади.» Дедилар: «Унга икки малоика келади-да, уни ўтқизиб, ундан: ‹Бу киши (Муҳаммад) ҳақида нима дердинг?› дейдилар.» Дедилар: «Мўмин эса: ‹Гувоҳлик бераманки, у Аллаҳнинг бандаси ва расулидир› дейди.» Дедилар: «Шунда унга: ‹Дўзахдаги ўрнингга қара, Аллаҳ сенинг учун унинг ўрнига жаннатдан бир ўрин алмаштириб берди› дейилади.» Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Бас, у иккаловини ҳам кўради.» Қатода айтди: Бизга зикр қилиндики, унинг қабри етмиш зирў кенгайтирилади ва тиргизиладиган кунгача унга кўм-кўклик тўлдирилади.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مِنْهَالٍ الضَّرِيرُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْمَيِّتَ إِذَا وُضِعَ فِي قَبْرِهِ إِنَّهُ لَيَسْمَعُ خَفْقَ نِعَالِهِمْ إِذَا انْصَرَفُوا " .
Яна бизга Муҳаммад ибн Минҳол аз-Зарийр ривоят қилди, бизга Язийд ибн Зурайъ ривоят қилди, бизга Саъийд ибн Абу Аруба Қатодаъдан, у Анас ибн Моликъдан ривоят қилди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Албатта маййит қабрига қўйилганида, улар (ашоблари) қайтиб кетганларида, у уларнинг оёқ кийимлари тақиллошини эшитади.»
حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، - يَعْنِي ابْنَ عَطَاءٍ - عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْعَبْدَ إِذَا وُضِعَ فِي قَبْرِهِ وَتَوَلَّى عَنْهُ أَصْحَابُهُ " . فَذَكَرَ بِمِثْلِ حَدِيثِ شَيْبَانَ عَنْ قَتَادَةَ .
Менга Амр ибн Зуроро ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб — яъни ибн Ато — Саъийдъдан, у Қатодаъдан, у Анас ибн Моликъдан хабар берди: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Албатта банда қабрига қўйилиб, ашоблари ундан юз ўгирганларида...» Ва у Шайбоннинг Қатодаъдан қилган ҳадиси мисли зикр қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارِ بْنِ عُثْمَانَ الْعَبْدِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " { يُثَبِّتُ اللَّهُ الَّذِينَ آمَنُوا بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ} قَالَ " نَزَلَتْ فِي عَذَابِ الْقَبْرِ فَيُقَالُ لَهُ مَنْ رَبُّكَ فَيَقُولُ رَبِّيَ اللَّهُ وَنَبِيِّيَ مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم . فَذَلِكَ قَوْلُهُ عَزَّ وَجَلَّ { يُثَبِّتُ اللَّهُ الَّذِينَ آمَنُوا بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَفِي الآخِرَةِ} " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ибн Усмон ал-Абдий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Алқама ибн Марсадъдан, у Саъд ибн Убайдаъдан, у ал-Баро ибн Озибъдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У дедилар: «‹Аллаҳ иймон келтирганларни собит сўз билан собит қилади› — бу қабр азоби ҳақида нозил бўлди: унга ‹Роббинг ким?› дейилади, у эса: ‹Роббим Аллаҳ, Набийим Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васаллам› дейди. Мана бу Аллаҳ азза ва жалланинг: ‹Аллаҳ иймон келтирганларни дунё ҳаётида ҳам, охиратда ҳам собит сўз билан собит қилади› деган сўзидир.»
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، - يَعْنُونَ ابْنَ مَهْدِيٍّ - عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ خَيْثَمَةَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، { يُثَبِّتُ اللَّهُ الَّذِينَ آمَنُوا بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَفِي الآخِرَةِ} قَالَ نَزَلَتْ فِي عَذَابِ الْقَبْرِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Абу Бакр ибн Нофеъ ривоят қилиб айтдилар: Бизга Абдурраҳмон — яъни ибн Маҳдий — Суфёнъдан, у отасидан, у Хайсамаъдан, у ал-Баро ибн Озибъдан ривоят қилди: ‹Аллаҳ иймон келтирганларни дунё ҳаётида ҳам, охиратда ҳам собит сўз билан собит қилади› (ояти ҳақида) у айтди: Бу қабр азоби ҳақида нозил бўлди.
حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ الْقَوَارِيرِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا بُدَيْلٌ، عَنْ عَبْدِ، اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ " إِذَا خَرَجَتْ رُوحُ الْمُؤْمِنِ تَلَقَّاهَا مَلَكَانِ يُصْعِدَانِهَا " . قَالَ حَمَّادٌ فَذَكَرَ مِنْ طِيبِ رِيحِهَا وَذَكَرَ الْمِسْكَ . قَالَ " وَيَقُولُ أَهْلُ السَّمَاءِ رُوحٌ طَيِّبَةٌ جَاءَتْ مِنْ قِبَلِ الأَرْضِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْكِ وَعَلَى جَسَدٍ كُنْتِ تَعْمُرِينَهُ . فَيُنْطَلَقُ بِهِ إِلَى رَبِّهِ عَزَّ وَجَلَّ ثُمَّ يَقُولُ انْطَلِقُوا بِهِ إِلَى آخِرِ الأَجَلِ " . قَالَ " وَإِنَّ الْكَافِرَ إِذَا خَرَجَتْ رُوحُهُ - قَالَ حَمَّادٌ وَذَكَرَ مِنْ نَتْنِهَا وَذَكَرَ لَعْنًا - وَيَقُولُ أَهْلُ السَّمَاءِ رُوحٌ خَبِيثَةٌ جَاءَتْ مِنْ قِبَلِ الأَرْضِ . قَالَ فَيُقَالُ انْطَلِقُوا بِهِ إِلَى آخِرِ الأَجَلِ " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَرَدَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَيْطَةً كَانَتْ عَلَيْهِ عَلَى أَنْفِهِ هَكَذَا .
Менга Убайдуллаҳ ибн Умар ал-Қаворийрий ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, бизга Будайл Абдуллаҳ ибн Шақийқъдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у айтди: «Мўминнинг руҳи чиққанида, уни икки малоика қарши олиб, юқорига кўтарадилар.» Ҳаммод айтди: У унинг хушбўй ҳидини зикр қилди ва мушкни зикр қилди. У айтди: «Осмон аҳли: ‹Ер томонидан келган пок руҳ, Аллаҳ сенга ва сен обод қилиб юрган жасадга саловот айтсин› дейдилар. Сўнг у ўзининг Робби азза ва жаллага олиб борилади, кейин У: ‹Уни ажалнинг охирига олиб боринглар› дейди.» У айтди: «Кофир эса — унинг руҳи чиққанида (Ҳаммод айтди: у унинг сассиқ ҳидини зикр қилди ва лаънатни зикр қилди) — осмон аҳли: ‹Ер томонидан келган хабис руҳ› дейдилар.» У айтди: Шунда: «Уни ажалнинг охирига олиб боринглар» дейилади. Абу Ҳурайра айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам устларидаги нозик мато билан бурунларини шундай тўсдилар.
حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ عُمَرَ بْنِ سَلِيطٍ الْهُذَلِيُّ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، عَنْ ثَابِتٍ، قَالَ قَالَ أَنَسٌ كُنْتُ مَعَ عُمَرَ ح وَحَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ عُمَرَ بَيْنَ مَكَّةَ وَالْمَدِينَةِ فَتَرَاءَيْنَا الْهِلاَلَ وَكُنْتُ رَجُلاً حَدِيدَ الْبَصَرِ فَرَأَيْتُهُ وَلَيْسَ أَحَدٌ يَزْعُمُ أَنَّهُ رَآهُ غَيْرِي - قَالَ - فَجَعَلْتُ أَقُولُ لِعُمَرَ أَمَا تَرَاهُ فَجَعَلَ لاَ يَرَاهُ - قَالَ - يَقُولُ عُمَرُ سَأَرَاهُ وَأَنَا مُسْتَلْقٍ عَلَى فِرَاشِي . ثُمَّ أَنْشَأَ يُحَدِّثُنَا عَنْ أَهْلِ بَدْرٍ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُرِينَا مَصَارِعَ أَهْلِ بَدْرِ بِالأَمْسِ يَقُولُ " هَذَا مَصْرَعُ فُلاَنٍ غَدًا إِنْ شَاءَ اللَّهُ " . قَالَ فَقَالَ عُمَرُ فَوَالَّذِي بَعَثَهُ بِالْحَقِّ مَا أَخْطَئُوا الْحُدُودَ الَّتِي حَدَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - قَالَ - فَجُعِلُوا فِي بِئْرٍ بَعْضُهُمْ عَلَى بَعْضٍ فَانْطَلَقَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى انْتَهَى إِلَيْهِمْ فَقَالَ " يَا فُلاَنَ بْنَ فُلاَنٍ وَيَا فُلاَنَ بْنَ فُلاَنٍ هَلْ وَجَدْتُمْ مَا وَعَدَكُمُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ حَقًّا فَإِنِّي قَدْ وَجَدْتُ مَا وَعَدَنِيَ اللَّهُ حَقًّا " . قَالَ عُمَرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ تُكَلِّمُ أَجْسَادًا لاَ أَرْوَاحَ فِيهَا قَالَ " مَا أَنْتُمْ بِأَسْمَعَ لِمَا أَقُولُ مِنْهُمْ غَيْرَ أَنَّهُمْ لاَ يَسْتَطِيعُونَ أَنْ يَرُدُّوا عَلَىَّ شَيْئًا " .
Менга Исъҳоқ ибн Умар ибн Салийт ал-Ҳузалий ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн ал-Муғийра Собитъдан ривоят қилди, у айтди: Анас айтди: Мен Умар билан бирга эдим. (ҳ) Яна бизга Шайбон ибн Фарруҳ ривоят қилди — матн унга тегишли — бизга Сулаймон ибн ал-Муғийра Собитъдан, у Анас ибн Моликъдан ривоят қилди, у айтди: Биз Умар билан Макка ва Мадина орасида эдик, ҳилолни кўришга ҳаракат қилдик. Мен ўткир кўзли киши эдим, уни кўрдим, мендан бошқа ҳеч ким кўрдим демади. (Анас) айтди: Мен Умарга: «Уни кўрмаяпсанми?» деб такрор айтардим, у эса уни кўрмасди. (Анас) айтди: Умар: «Ётоғимда чалқанча ётган ҳолимда уни кўраман» дерди. Сўнг у бизга Бадр аҳли ҳақида сўзлай бошлади ва деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга Бадр аҳлининг ҳалок бўладиган жойларини бир кун аввал кўрсатиб: «Мана бу фалончининг эртага ҳалок бўладиган жойи, иншааллаҳ» дердилар. (Анас) айтди: Умар деди: Уни ҳақ билан юборган Зотга қасамки, улар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам белгилаб берган чегаралардан хато қилишмади. (Анас) айтди: Улар бир қудуққа бири устига бири ташландилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларнинг олдига етиб бориб: «Эй фалон ибн фалон, эй фалон ибн фалон, Аллаҳ ва Расули сизларга ваъда қилган нарсани ҳақ деб топдингизми? Мен эса Аллаҳ менга ваъда қилган нарсани ҳақ деб топдим» дедилар. Умар: «Ё Расулуллаҳ, руҳсиз жасадлар билан қандай гаплашасиз?» деди. У: «Сизлар менинг айтаётганимни улардан кўра яхшироқ эшитадиганлар эмассизлар, фақат улар менга бирон нарса қайтара олмайдилар» дедилар.
حَدَّثَنَا هَدَّابُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ، مَالِكٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَرَكَ قَتْلَى بَدْرٍ ثَلاَثًا ثُمَّ أَتَاهُمْ فَقَامَ عَلَيْهِمْ فَنَادَاهُمْ فَقَالَ " يَا أَبَا جَهْلِ بْنَ هِشَامٍ يَا أُمَيَّةَ بْنَ خَلَفٍ يَا عُتْبَةَ بْنَ رَبِيعَةَ يَا شَيْبَةَ بْنَ رَبِيعَةَ أَلَيْسَ قَدْ وَجَدْتُمْ مَا وَعَدَ رَبُّكُمْ حَقًّا فَإِنِّي قَدْ وَجَدْتُ مَا وَعَدَنِي رَبِّي حَقًّا " . فَسَمِعَ عُمَرُ قَوْلَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ يَسْمَعُوا وَأَنَّى يُجِيبُوا وَقَدْ جَيَّفُوا قَالَ " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ مَا أَنْتُمْ بِأَسْمَعَ لِمَا أَقُولُ مِنْهُمْ وَلَكِنَّهُمْ لاَ يَقْدِرُونَ أَنْ يُجِيبُوا " . ثُمَّ أَمَرَ بِهِمْ فَسُحِبُوا فَأُلْقُوا فِي قَلِيبِ بَدْرٍ .
Бизга Ҳаддоб ибн Холид ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Собит ал-Бунонийъдан, у Анас ибн Моликъдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Бадр ўликларини уч кун (жойида) қолдирдилар, сўнг уларнинг олдига келиб, улар устида туриб, уларга нидо қилиб дедилар: «Эй Абу Жаҳл ибн Ҳишом, эй Умайя ибн Халаф, эй Утба ибн Робиъа, эй Шайба ибн Робиъа, Роббингиз ваъда қилган нарсани ҳақ деб топмадингизми? Мен эса Роббим менга ваъда қилган нарсани ҳақ деб топдим.» Умар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сўзларини эшитиб: «Ё Расулуллаҳ, улар қандай эшитсинлар ва қандай жавоб берсинлар, ахир улар ўлик бўлиб қолган-ку?» деди. У: «Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, сизлар менинг айтаётганимни улардан кўра яхшироқ эшитадиганлар эмассизлар, лекин улар жавоб бера олмайдилар» дедилар. Сўнг уларни (судраб) тортишни амр қилдилар ва улар судралиб, Бадр қудуғига ташландилар.
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ أَبِي هَاشِمٍ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، عَنْ قَيْسِ، بْنِ عُبَادٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا ذَرٍّ، يُقْسِمُ قَسَمًا إِنَّ { هَذَانِ خَصْمَانِ اخْتَصَمُوا فِي رَبِّهِمْ} إِنَّهَا نَزَلَتْ فِي الَّذِينَ بَرَزُوا يَوْمَ بَدْرٍ حَمْزَةُ وَعَلِيٌّ وَعُبَيْدَةُ بْنُ الْحَارِثِ وَعُتْبَةُ وَشَيْبَةُ ابْنَا رَبِيعَةَ وَالْوَلِيدُ بْنُ عُتْبَةَ .
Бизга Амр ибн Зуроро ривоят қилди, бизга Ҳушайм Абу Ҳошимдан, у Абу Мижлаздан, у Қайс ибн Убоддан ривоят қилди. У деди: Абу Зар розияллаҳу анҳу қасам ичиб айтаётганини эшитдим: ‹Бу икков ўз Робблари ҳақида тортишган икки даъвогардир› (ояти) Бадр кунида (жангга) чиққан кишилар ҳақида нозил бўлган: Ҳамза, Али, Убайда ибнул Ҳорис ҳамда Утба, Шайба — Робиа икки ўғли ва Валиду ибн Утба ҳақида.
حَدَّثَنِي يُوسُفُ بْنُ حَمَّادٍ الْمَعْنِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي طَلْحَةَ، ح وَحَدَّثَنِيهِ مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ ذَكَرَ لَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ عَنْ أَبِي طَلْحَةَ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ بَدْرٍ وَظَهَرَ عَلَيْهِمْ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِبِضْعَةٍ وَعِشْرِينَ رَجُلاً - وَفِي حَدِيثِ رَوْحٍ بِأَرْبَعَةٍ وَعِشْرِينَ رَجُلاً - مِنْ صَنَادِيدِ قُرَيْشٍ فَأُلْقُوا فِي طَوِيٍّ مِنْ أَطْوَاءِ بَدْرٍ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمَعْنَى حَدِيثِ ثَابِتٍ عَنْ أَنَسٍ .
Менга Юсуф ибн Ҳаммод ал-Маъний ривоят қилди, бизга Абдулаъло Саъийдъдан, у Қатодаъдан, у Анас ибн Моликъдан, у Абу Талҳаъдан ривоят қилди. (ҳ) Яна буни менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, бизга Саъийд ибн Абу Аруба Қатодаъдан ривоят қилди, у айтди: Бизга Анас ибн Молик Абу Талҳаъдан зикр қилди, у айтди: Бадр куни бўлганида ва Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам улар устидан ғолиб бўлганларида, Қурайш катталаридан йигирма неча киши ҳақида (Равҳнинг ривоятида: йигирма тўрт киши ҳақида) буюрдилар ва улар Бадр қудуғларидан бирига ташландилар. Ва у ҳадисни Собитнинг Анасъдан қилган ҳадиси маъноси билан келтирди.