حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، - يَعْنُونَ ابْنَ مَهْدِيٍّ - عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ خَيْثَمَةَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، { يُثَبِّتُ اللَّهُ الَّذِينَ آمَنُوا بِالْقَوْلِ الثَّابِتِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَفِي الآخِرَةِ} قَالَ نَزَلَتْ فِي عَذَابِ الْقَبْرِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Абу Бакр ибн Нофеъ ривоят қилиб айтдилар: Бизга Абдурраҳмон — яъни ибн Маҳдий — Суфёнъдан, у отасидан, у Хайсамаъдан, у ал-Баро ибн Озибъдан ривоят қилди: ‹Аллаҳ иймон келтирганларни дунё ҳаётида ҳам, охиратда ҳам собит сўз билан собит қилади› (ояти ҳақида) у айтди: Бу қабр азоби ҳақида нозил бўлди.