وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، كِلاَهُمَا عَنْ أَبِي حَيَّانَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . بِمِثْلِ حَدِيثِهِمَا غَيْرَ أَنَّ ابْنَ عُلَيَّةَ فِي حَدِيثِهِ الْعِنَبِ . كَمَا قَالَ ابْنُ إِدْرِيسَ وَفِي حَدِيثِ عِيسَى الزَّبِيبِ . كَمَا قَالَ ابْنُ مُسْهِرٍ .
Яна бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга Исъҳоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Исо ибн Юнус хабар берди, иккаласи Абу Ҳайёндан, шу иснод билан, уларнинг иккови ҳадисига ўхшаш (ривоят қилдилар). Фақат Ибн Улайя ўз ҳадисида «узум» (деди), Ибн Идрис айтганидек; Исо ҳадисида эса «майиз» (деди), Ибн Мушир айтганидек.