حَدَّثَنَا الْحَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ النُّمَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ سَمِعْتُ الزُّهْرِيَّ، قَالَ سَمِعْتُ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، وَسَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، وَعَلْقَمَةَ بْنَ وَقَّاصٍ، وَعُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ حَدِيثِ، عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم كُلٌّ ـ حَدَّثَنِي طَائِفَةً مِنَ الْحَدِيثِ ـ قَالَتْ فَأَقْبَلْتُ أَنَا وَأُمُّ مِسْطَحٍ فَعَثَرَتْ أُمُّ مِسْطَحٍ فِي مِرْطِهَا فَقَالَتْ تَعِسَ مِسْطَحٌ. فَقُلْتُ بِئْسَ مَا قُلْتِ، تَسُبِّينَ رَجُلاً شَهِدَ بَدْرًا فَذَكَرَ حَدِيثَ الإِفْكِ.
Ҳажжож ибн Минҳол бизга айтди, Абдуллаҳ ибн Умар Нумайрий бизга айтди, Юнус ибн Язид бизга айтди, у деди: Зуҳрийни эшитдим, у деди: Урва ибнуз-Зубайр, Саъид ибнул-Мусайяб, Алқама ибн Ваққос ва Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Оиша розияллаҳу анҳонин ҳадиси ҳақида (ривоят қилганини) эшитдим — ҳар бири менга ҳадиснинг бир қисмини айтди: У (Оиша) деди: Мен ва Умму Мистаҳ (юриб) келаётган эдик, Умму Мистаҳ ўз кийимига (чалишиб) қоқилди ва: «Мистаҳ ҳалок бўлсин!», деди. Мен: «Сен ёмон (гап) айтдинг, Бадрда қатнашган бир кишини сўкаяпсан», дедим — (рови) ифк (Оишага бўҳт ҳон қилинган) ҳадисини зикр қилди.