حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ يَزِيدَ،، يُحَدِّثُ عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ لَمَّا خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى أُحُدٍ، رَجَعَ نَاسٌ مِمَّنْ خَرَجَ مَعَهُ، وَكَانَ أَصْحَابُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِرْقَتَيْنِ، فِرْقَةً تَقُولُ نُقَاتِلُهُمْ. وَفِرْقَةً تَقُولُ لاَ نُقَاتِلُهُمْ. فَنَزَلَتْ {فَمَا لَكُمْ فِي الْمُنَافِقِينَ فِئَتَيْنِ وَاللَّهُ أَرْكَسَهُمْ بِمَا كَسَبُوا} وَقَالَ " إِنَّهَا طَيْبَةُ تَنْفِي الذُّنُوبَ كَمَا تَنْفِي النَّارُ خَبَثَ الْفِضَّةِ ".
Абул-Валид бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Адий ибн Собитдан: Абдуллаҳ ибн Язидни Зайд ибн Собит розияллаҳу анҳудан ҳикоя қилаётганини эшитдим, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Уҳуд(га) чиқганида, у билан чиқганлардан баъзи одамлар (орқага) қайтди. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобалари икки фирқа бўлди: бир фирқа: «Биз улар билан урушамиз», дер, бир фирқа: «Улар билан урушмаймиз», дер эди. Шунда: {Сизларга нима бўлиб, мунофиқлар (ҳақида) икки гуруҳ бўлиб қолдингиз, ҳолбуки Аллаҳ уларни қилган (гуноҳ)лари сабабли орқага қайтарди (асл куфрга)} (ояти) нозил бўлди. Ва у: «Албатта у (Мадина) — Тойба(дир), у — ўт кумуш кирини кетказгандек — гуноҳларни кетказади», деди.