حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي خَارِجَةُ بْنُ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّهُ سَمِعَ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ ـ رضى الله عنه ـ يَقُولُ فَقَدْتُ آيَةً مِنَ الأَحْزَابِ حِينَ نَسَخْنَا الْمُصْحَفَ، كُنْتُ أَسْمَعُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ بِهَا، فَالْتَمَسْنَاهَا فَوَجَدْنَاهَا مَعَ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ الأَنْصَارِيِّ {مِنَ الْمُؤْمِنِينَ رِجَالٌ صَدَقُوا مَا عَاهَدُوا اللَّهَ عَلَيْهِ فَمِنْهُمْ مَنْ قَضَى نَحْبَهُ وَمِنْهُمْ مَنْ يَنْتَظِرُ } فَأَلْحَقْنَاهَا فِي سُورَتِهَا فِي الْمُصْحَفِ.
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Иброҳим ибн Саъд бизга айтди, Ибн Шиҳоб бизга айтди, Хорижа ибн Зайд ибн Собит менга хабар берди: У Зайд ибн Собит розияллаҳу анҳуни шундай деганини эшитди: Мусъҳафни кўчираётганимизда, мен Аҳзобдан бир оятни йўқотди — мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни уни ўқиганини эшитар эдим. Биз уни қидирдик ва уни Хузайма ибн Собит Ансорийнинг ёнида топдик: {Мўминлардан (шундай) кишилар (бор)ки, улар Аллаҳга аҳд берган нарсаларига содиқ қолдилар; улардан баъзиси ўз назрини (адо этиб вафотини) ўтади ва баъзиси (шаҳидликни) кутади}. Биз уни мусъҳафда ўз сурасига қўшдик.