حَدَّثَنَا هُدْبَةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، وَعَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، أَنَّ الْمُغِيرَةَ بْنَ شُعْبَةَ، قَالَ تَخَلَّفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ هَذِهِ الْقِصَّةَ . قَالَ فَأَتَيْنَا النَّاسَ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ يُصَلِّي بِهِمُ الصُّبْحَ فَلَمَّا رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَرَادَ أَنْ يَتَأَخَّرَ فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ أَنْ يَمْضِيَ - قَالَ - فَصَلَّيْتُ أَنَا وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم خَلْفَهُ رَكْعَةً فَلَمَّا سَلَّمَ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى الرَّكْعَةَ الَّتِي سُبِقَ بِهَا وَلَمْ يَزِدْ عَلَيْهَا شَيْئًا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ وَابْنُ الزُّبَيْرِ وَابْنُ عُمَرَ يَقُولُونَ مَنْ أَدْرَكَ الْفَرْدَ مِنَ الصَّلاَةِ عَلَيْهِ سَجْدَتَا السَّهْوِ .
Бизга Ҳудба ибн Холид ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, у Қатодадан, у ал-Ҳасандан ва Зуроро ибн Авфодан ривоят қилдики, ал-Муғийра ибн Шуъба деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам орқада қолди» — сўнг у шу қиссани зикр қилди. У деди: «Биз одамлар олдига келдик, Абдурраҳмон ибн Авф уларга бомдод ўқиб турган эди. У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни кўрганда орқага чекинмоқчи бўлди, лекин У зот унга давом этишга ишора қилди. Сўнг мен ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг орқасида бир ракат ўқидик. У салом берганда, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам туриб, ўтказиб юборган ракатни ўқиди ва унга ҳеч нарса қўшмади.» Абу Довуд деди: Абу Саид ал-Худрий, Ибн аз-Зубайр ва Ибн Умар шундай дейдилар: ким намознинг тоқ қисмига етишса, унга икки саҳв саждаси лозим бўлади.