حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ نَصْرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ هَمَّامٍ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اشْتَدَّ غَضَبُ اللَّهِ عَلَى قَوْمٍ فَعَلُوا بِنَبِيِّهِ ـ يُشِيرُ إِلَى رَبَاعِيَتِهِ ـ اشْتَدَّ غَضَبُ اللَّهِ عَلَى رَجُلٍ يَقْتُلُهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَبِيلِ اللَّهِ ".
Исъҳоқ ибн Наср бизга айтди, Абдураззоқ бизга айтди, Маъмардан, Ҳаммомдан: У Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳуни эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Аллаҳнинг ғазаби ўз Набийсига (шундай иш) қилган қавмга қаттиқ бўлди» — ўз курак тишига ишора қилди — «Аллаҳнинг ғазаби Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Аллаҳ йўлида ўлдирадиган кишига қаттиқ бўлди».