حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ اللَّهَ، تَعَالَى تَابَعَ عَلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم قَبْلَ وَفَاتِهِ حَتَّى تَوَفَّاهُ أَكْثَرَ مَا كَانَ الْوَحْىُ، ثُمَّ تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْدُ.
Амр ибн Муҳаммад, Яъқуб ибн Иброҳимдан, у отасидан, у Солиҳ ибн Кайсондан, у Ибн Шиҳобдан ривоят қилади: Менга Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу) хабар берди: Аллаҳ таоло Ўз Расулига соллаллаҳу алайҳи васаллам вафотидан олдин — то уни вафот эттиргунча — ваҳийни кетма-кет (кўп) қилди, энг кўп ваҳий (ўшанда) бўлди, сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ундан кейин вафот этдилар.