أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ مَا مَاتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى كَانَ أَكْثَرُ صَلاَتِهِ قَاعِدًا إِلاَّ الْفَرِيضَةَ وَكَانَ أَحَبُّ الْعَمَلِ إِلَيْهِ أَدْوَمَهُ وَإِنْ قَلَّ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, бизга Холид, Шуъбадан, у Абу Ишоқдан ривоят қилди. У деди: мен Абу Саламани эшитдим, у Умм Саламадан (ривоят қилди). У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарз (намоз)дан ташқари намозларининг кўпи ўтирган ҳолда бўлмагунча вафот этмадилар. Унга амалларнинг энг севимлиси энг давомлиси эди, гарчи у оз бўлса ҳам.»