أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ حَدِيثِ أَبِي عَاصِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ أَبِي زَائِدَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَمْتَنِعُ مِنْ وَجْهِي وَهُوَ صَائِمٌ وَمَا مَاتَ حَتَّى كَانَ أَكْثَرُ صَلاَتِهِ قَاعِدًا ثُمَّ ذَكَرَتْ كَلِمَةً مَعْنَاهَا إِلاَّ الْمَكْتُوبَةَ وَكَانَ أَحَبُّ الْعَمَلِ إِلَيْهِ مَا دَامَ عَلَيْهِ الإِنْسَانُ وَإِنْ كَانَ يَسِيرًا . خَالَفَهُ يُونُسُ رَوَاهُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنِ الأَسْوَدِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ .
Бизга Амр ибн Али, Абу Осимнинг ҳадисидан хабар бериб, деди: бизга Умар ибн Абу Зоида ривоят қилиб, деди: менга Абу Ишоқ, ал-Асваддан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рўзадор бўлсалар ҳам юзимдан (ўпишдан) ўзларини тиймас эдилар. Ва у вафот этгунларига қадар намозларининг кўпи ўтирган ҳолда бўлиб қолди.» Сўнгра у, маъноси «фарз намоздан бошқа» деган бир сўзни зикр қилди. «Унга амалларнинг энг севимлиси инсон давом эттирадиган амал эди, гарчи у оз бўлса ҳам.» Юнус унга мухолиф бўлиб, буни Абу Ишоқдан, у ал-Асваддан, у Умм Саламадан (деб) ривоят қилди.