حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ قَيْسٍ، قَالَ سَمِعْتُ جُنْدَبًا، يَقُولُ اشْتَكَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَقُمْ لَيْلَةً أَوْ لَيْلَتَيْنِ فَأَتَتْهُ امْرَأَةٌ فَقَالَتْ يَا مُحَمَّدُ مَا أُرَى شَيْطَانَكَ إِلاَّ قَدْ تَرَكَكَ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ {وَالضُّحَى * وَاللَّيْلِ إِذَا سَجَى * مَا وَدَّعَكَ رَبُّكَ وَمَا قَلَى}
Абу Нуъайм, Суфёндан, у Асвад ибн Қайсдан: Жундубни эшитдим: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (бетоб бўлиб) шикоят қилдилар, бир ёки икки кеча (намозга) турмадилар. Бир аёл келиб: Эй Муҳаммад, сенинг шайтонинг сени тарк этган деб ўйлайман, деди. Шунда Аллаҳ азза ва жалла «Зуҳо (чошт вақти)га қасам, қачон тинчиганда кечага қасамки, Роббинг сени тарк этмади ва ғазаб ҳам қилмади» (оятини) нозил қилди.