حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، أَنَّهُ سَمِعَ سَهْلَ بْنَ سَعْدٍ، وَهْوَ يُسْأَلُ عَنْ جُرْحِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَمَا وَاللَّهِ إِنِّي لأَعْرِفُ مَنْ كَانَ يَغْسِلُ جُرْحَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَنْ كَانَ يَسْكُبُ الْمَاءَ وَبِمَا دُووِيَ ـ قَالَ كَانَتْ فَاطِمَةُ ـ عَلَيْهَا السَّلاَمُ ـ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَغْسِلُهُ وَعَلِيٌّ يَسْكُبُ الْمَاءَ بِالْمِجَنِّ، فَلَمَّا رَأَتْ فَاطِمَةُ أَنَّ الْمَاءَ لاَ يَزِيدُ الدَّمَ إِلاَّ كَثْرَةً أَخَذَتْ قِطْعَةً مِنْ حَصِيرٍ، فَأَحْرَقَتْهَا وَأَلْصَقَتْهَا فَاسْتَمْسَكَ الدَّمُ، وَكُسِرَتْ رَبَاعِيَتُهُ يَوْمَئِذٍ، وَجُرِحَ وَجْهُهُ، وَكُسِرَتِ الْبَيْضَةُ عَلَى رَأْسِهِ.
Қутайба ибн Саъид бизга айтди, Яъқуб бизга айтди, Абу Ҳозимдан: У Саҳл ибн Саъдни — ундан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг яраси ҳақида сўралаётган пайтда — эшитди. У: «Огоҳ бўл! Аллаҳга қасам, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ярасини ким ювганини, ким сув қуйганини ва у нима билан даволанганини биламан», деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи Фотима алайҳассалом уни ювар, Али эса қалқон билан сув қуяр эди. Фотима сув қонни фақат кўпроқ қилишини кўрганида, бир бўрё (чипта) бўлагини олди, уни ёқди ва (ярага) ёпиштирди, шунда қон тўхтади. Ўша куни унинг курак тиши синди, юзи яраланди ва боши устида дубулға синди.