أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُرَيْجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو قِلاَبَةَ، هَذَا الْحَدِيثَ ثُمَّ قَالَ هَلْ لَكَ فِي صَاحِبِ الْحَدِيثِ فَدَلَّنِي عَلَيْهِ فَلَقِيتُهُ فَقَالَ حَدَّثَنِي قَرِيبٌ لِي يُقَالُ لَهُ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ قَالَ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي إِبِلٍ كَانَتْ لِي أُخِذَتْ فَوَافَقْتُهُ وَهُوَ يَأْكُلُ فَدَعَانِي إِلَى طَعَامِهِ فَقُلْتُ إِنِّي صَائِمٌ . فَقَالَ " ادْنُ أُخْبِرْكَ عَنْ ذَلِكَ إِنَّ اللَّهَ وَضَعَ عَنِ الْمُسَافِرِ الصَّوْمَ وَشَطْرَ الصَّلاَةِ " .
Бизга Абу Бакр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Сурайж ривоят қилиб, деди: бизга Исмоил ибн Улайя Айюбдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Қилаба ушбу ҳадисни ривоят қилди, сўнг деди: ҳадис соҳибини (учратишни) истайсанми? Сўнг у мени унга йўллади, мен у билан учрашдим, шунда у деди: менга Анас ибн Малик деб аталадиган бир қариндошим ривоят қилиб, деди: мен ўзимнинг олиб қўйилган туяларим (сабабли) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдим ва у кишини таом еяётган ҳолатда топдим, у мени таомига чақирдилар. Мен: «Мен рўзадорман,» дедим. Шунда у: «Яқинлаш, мен сенга шу ҳақда хабар берай. Албатта, Аллаҳ мусофирдан рўзани ва намознинг ярмини соқит қилган,» дедилар.