أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حِبَّانُ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ شَيْخٍ، مِنْ قُشَيْرٍ عَنْ عَمِّهِ، حَدَّثَنَا ثُمَّ، أَلْفَيْنَاهُ فِي إِبِلٍ لَهُ فَقَالَ لَهُ أَبُو قِلاَبَةَ حَدِّثْهُ فَقَالَ الشَّيْخُ حَدَّثَنِي عَمِّي أَنَّهُ ذَهَبَ فِي إِبِلٍ لَهُ فَانْتَهَى إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَأْكُلُ أَوْ قَالَ يَطْعَمُ فَقَالَ " ادْنُ فَكُلْ أَوْ قَالَ " ادْنُ فَاطْعَمْ " . فَقُلْتُ إِنِّي صَائِمٌ . فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وَضَعَ عَنِ الْمُسَافِرِ شَطْرَ الصَّلاَةِ وَالصِّيَامَ وَعَنِ الْحَامِلِ وَالْمُرْضِعِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим хабар бериб, деди: бизга Ҳиббон ривоят қилиб, деди: бизга Абдуллаҳ ибн Уяйнадан, у Айюбдан, у Қушайрдан бўлган бир шайхдан, у амакисидан хабар берди: у бизга ривоят қилди, сўнг биз уни ўз туялари олдида учратдик. Шунда Абу Қилаба унга: «Буни ривоят қилиб бер,» деди. Шайх деди: менга амаким ривоят қилиб айтишича, у ўз туялари учун кетган эди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига етиб борди, у киши таом еяётган эдилар — ёки «таом еяётган эдилар» деди. Шунда у: «Яқинлаш, е,» — ёки «Яқинлаш, таом е,» дедилар. Мен: «Мен рўзадорман,» дедим. Шунда у: «Албатта, Аллаҳ азза ва жалла мусофирдан намознинг ярмини ва рўзани, ҳомиладор ҳамда эмизикли аёлдан (рўзани) соқит қилган,» дедилар.