وَقَالَ أَبَانُ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِذَاتِ الرِّقَاعِ، فَإِذَا أَتَيْنَا عَلَى شَجَرَةٍ ظَلِيلَةٍ تَرَكْنَاهَا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، فَجَاءَ رَجُلٌ مِنَ الْمُشْرِكِينَ وَسَيْفُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُعَلَّقٌ بِالشَّجَرَةِ فَاخْتَرَطَهُ فَقَالَ تَخَافُنِي قَالَ " لاَ ". قَالَ فَمَنْ يَمْنَعُكَ مِنِّي قَالَ " اللَّهُ ". فَتَهَدَّدَهُ أَصْحَابُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، وَأُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَصَلَّى بِطَائِفَةٍ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ تَأَخَّرُوا، وَصَلَّى بِالطَّائِفَةِ الأُخْرَى رَكْعَتَيْنِ، وَكَانَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعٌ وَلِلْقَوْمِ رَكْعَتَيْنِ. وَقَالَ مُسَدَّدٌ عَنْ أَبِي عَوَانَةَ عَنْ أَبِي بِشْرٍ اسْمُ الرَّجُلِ غَوْرَثُ بْنُ الْحَارِثِ، وَقَاتَلَ فِيهَا مُحَارِبَ خَصَفَةَ.
Абон айтди: Яҳё ибн Абу Касир бизга айтди, у Абу Саламадан, у Жобирдан ривоят қилди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Зотур-Риқўда эдик. Сояли бир дарахтга етганимизда, уни Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам учун қолдирардик. Бир мушрик киши келди, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қиличи дарахтга осиғлиқ эди, у уни суғуриб олди ва деди: Мендан қўрқасанми? У деди: Йўқ. У деди: Мени сендан ким ҳимоя қилади? У деди: Аллаҳ. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобалари уни таҳдид қилдилар. Намоз учун иқома айтилди, у бир гуруҳ билан икки ракъат ўқиди, кейин улар орқага чекинди, иккинчи гуруҳ билан икки ракъат ўқиди. Шундай қилиб Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга тўрт ракъат, қавмга икки ракъатдан бўлди. Мусаддад Абу Авонадан, у Абу Бишрдан: ўша кишининг исми Ғаврас ибн ал-Ҳорис эди, деди. Ва у бу ғазотда Муҳориб Хасафа билан жанг қилди.