حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ يَحْيَى، عَنْ عَبَّاسِ بْنِ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِي حُمَيْدٍ، قَالَ أَقْبَلْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ غَزْوَةِ تَبُوكَ حَتَّى إِذَا أَشْرَفْنَا عَلَى الْمَدِينَةِ قَالَ " هَذِهِ طَابَةُ، وَهَذَا أُحُدٌ، جَبَلٌ يُحِبُّنَا وَنُحِبُّهُ ".
Холид ибн Махлад бизға айтди, Сулаймон бизға айтди, деди: Амр ибн Яҳё менга айтди, у Аббос ибн Саҳл ибн Саъддан, у Абу Ҳумайддан: У айтди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Табук ғазотидан келдик, то Мадинага юқоридан қараганимизда, у деди: «Бу Тоба (Мадина), бу Уҳуд — бизни севадиган ва биз уни севадиган тоғ.»