حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ قَدْ عَلِمْتُ النَّظَائِرَ الَّتِي كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَؤُهُنَّ اثْنَيْنِ اثْنَيْنِ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ. فَقَامَ عَبْدُ اللَّهِ وَدَخَلَ مَعَهُ عَلْقَمَةُ وَخَرَجَ عَلْقَمَةُ فَسَأَلْنَاهُ فَقَالَ عِشْرُونَ سُورَةً مِنْ أَوَّلِ الْمُفَصَّلِ عَلَى تَأْلِيفِ ابْنِ مَسْعُودٍ آخِرُهُنَّ الْحَوَامِيمُ حم الدُّخَانُ وَعَمَّ يَتَسَاءَلُونَ.
Абдон, Абу Ҳамзадан, у Аъмашдан, у Шақиқдан ривоят қилади: Абдуллаҳ айтди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳар бир ракъатда иккита-иккита ўқийдиган назоирларни (жуфтлашган сураларни) биламан. Абдуллаҳ туриб (кетди), Алқама у билан кирди, сўнг Алқама чиқди, биз ундан сўрадик. У: Ибн Масъудннг тартибига кўра муфассалнинг аввалидан йигирма сура — уларнинг охиргиси ҳавомиймлар: Ҳо-Мим Духон ва Амма ятасаалун, деди.