حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ هَلَكَ أَبِي وَتَرَكَ سَبْعَ بَنَاتٍ أَوْ تِسْعَ بَنَاتٍ فَتَزَوَّجْتُ امْرَأَةً ثَيِّبًا فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تَزَوَّجْتَ يَا جَابِرُ ". فَقُلْتُ نَعَمْ. فَقَالَ " بِكْرًا أَمْ ثَيِّبًا ". قُلْتُ بَلْ ثَيِّبًا. قَالَ " فَهَلاَّ جَارِيَةً تُلاَعِبُهَا وَتُلاَعِبُكَ، وَتُضَاحِكُهَا وَتُضَاحِكُكَ ". قَالَ فَقُلْتُ لَهُ إِنَّ عَبْدَ اللَّهِ هَلَكَ وَتَرَكَ بَنَاتٍ، وَإِنِّي كَرِهْتُ أَنْ أَجِيئَهُنَّ بِمِثْلِهِنَّ، فَتَزَوَّجْتُ امْرَأَةً تَقُومُ عَلَيْهِنَّ وَتُصْلِحُهُنَّ. فَقَالَ " بَارَكَ اللَّهُ لَكَ ". أَوْ قَالَ خَيْرًا.
Мусаддад, Ҳаммод ибн Зайддан, у Амрдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилади: У: Отам ҳалок бўлди (вафот этди) ва етти — ёки тўққиз — қиз қолдирди. Мен тул (ажрашган) аёлга уйландим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Уйландингми, эй Жобир?» дедилар. Мен: Ҳа, дедим. У: «Бокирага(ми) ёки тул (аёл)га(ми)?» дедилар. Мен: Тул аёлга, дедим. У: «Нега бир чўри (ёш қиз)га (уйланмадинг), унга сен ўйнаб, у сенга ўйнар, сен уни кулдириб, у сени кулдирар эди?» дедилар. Мен унга: Абдуллаҳ (отам) ҳалок бўлди ва қизлар қолдирди, мен уларга ўзлари каби (ёш қиз) олиб келишни ёқтирмадим, шу сабабли улар(етимлар)ни боқадиган ва тўғрилайдиган бир аёлга уйландим, дедим. У: «Аллаҳ сенга барака берсин» дедилар — ёки яхшилик (сўзини) айтдилар.