حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ تَزَوَّجْتُ امْرَأَةً فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَتَزَوَّجْتَ يَا جَابِرُ " . فَقُلْتُ نَعَمْ . فَقَالَ " بِكْرًا أَمْ ثَيِّبًا " . فَقُلْتُ لاَ بَلْ ثَيِّبًا . فَقَالَ " هَلاَّ جَارِيَةً تُلاَعِبُهَا وَتُلاَعِبُكَ " . فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ عَبْدَ اللَّهِ مَاتَ وَتَرَكَ سَبْعَ بَنَاتٍ أَوْ تِسْعًا فَجِئْتُ بِمَنْ يَقُومُ عَلَيْهِنَّ . قَالَ فَدَعَا لِي . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ وَكَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у Амр ибн Динордан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у деди: Мен бир аёлга уйландим, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим. У: «Уйландингми, эй Жобир?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Бокира қизгами ёки тул аёлгами?» дедилар. Мен: «Йўқ, балки тул аёлга,» дедим. У: «Нега ўзинг у билан, у сен билан ўйнашадиган ёш қизга (уйланмадинг)?» дедилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, Абдуллаҳ (отам) вафот этиб, етти ёки тўққиз қиз қолдирди. Шунинг учун уларга ғамхўрлик қиладиган (аёл) келтирдим,» дедим. (Жобир) деди: Шунда У Зот мен учун дуо қилдилар. (Термизий) деди: Бу бобда Убай ибн Каъб ва Каъб ибн Ужрадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобир ибн Абдуллаҳнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.