حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنِّي لأَدْخُلُ فِي الصَّلاَةِ وَأَنَا أُرِيدُ إِطَالَتَهَا، فَأَسْمَعُ بُكَاءَ الصَّبِيِّ، فَأَتَجَوَّزُ فِي صَلاَتِي مِمَّا أَعْلَمُ مِنْ شِدَّةِ وَجْدِ أُمِّهِ مِنْ بُكَائِهِ ".
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Язид ибн Зурайъ бизга айтди: Саъид бизга айтди: Қатода бизга айтди: Анас ибн Молик унга айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Мен намозга кириб уни узун қилишни истайман, сўнг бола йиғисини эшитиб, онасининг унинг йиғисидан қаттиқ қайғуришини билганим учун намозимни енгиллатаман», дедилар.