حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دِينَارٍ، قَالَ شَهِدْتُ ابْنَ عُمَرَ حَيْثُ اجْتَمَعَ النَّاسُ عَلَى عَبْدِ الْمَلِكِ ـ قَالَ ـ كَتَبَ إِنِّي أُقِرُّ بِالسَّمْعِ وَالطَّاعَةِ لِعَبْدِ الْمَلِكِ أَمِيرِ الْمُؤْمِنِينَ عَلَى سُنَّةِ اللَّهِ وَسُنَّةِ رَسُولِهِ مَا اسْتَطَعْتُ، وَإِنَّ بَنِيَّ قَدْ أَقَرُّوا بِمِثْلِ ذَلِكَ.
Абдуллаҳ ибн Динор айтди: Мен Ибн Умарни — одамлар Абдулмалик (халифалиги) устида бирлашганида — кўрдим. У (Абдулмаликка): "Мен Аллаҳнинг суннати ва Расулининг суннати узра, қодир бўлганимча, амирул мўминин Абдулмаликка самъ ва тоатни иқрор қиламан; ва ўғилларим ҳам шу кабини иқрор қилдилар" деб ёзди.