حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ نَصْرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ هَمَّامٍ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَوْ كَانَ عِنْدِي أُحُدٌ ذَهَبًا، لأَحْبَبْتُ أَنْ لاَ يَأْتِيَ ثَلاَثٌ وَعِنْدِي مِنْهُ دِينَارٌ، لَيْسَ شَىْءٌ أُرْصِدُهُ فِي دَيْنٍ عَلَىَّ أَجِدُ مَنْ يَقْبَلُهُ ".
Абу Ҳурайра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Агар менда Уҳуд (тоғи) миқдорида олтин бўлса, мен — унинг бир динори менда турган ҳолда уч (кеча) ўтишини ёқтирмас эдим — фақат менга (қарз) бўлган бир қарзда сақлаб қўйганим (бу истисно) — уни қабул қиладиган кишини топсам (дарров берар эдим)."