حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ سَلاَّمٍ الْجُمَحِيُّ، حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ، - يَعْنِي ابْنَ مُسْلِمٍ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا يَسُرُّنِي أَنَّ لِي أُحُدًا ذَهَبًا تَأْتِي عَلَىَّ ثَالِثَةٌ وَعِنْدِي مِنْهُ دِينَارٌ إِلاَّ دِينَارٌ أُرْصِدُهُ لِدَيْنٍ عَلَىَّ " .
Абу Ҳурайра (ривоят қилди)ки: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менга Уҳуд (тоғи)ча олтиним бўлиб, учинчи (кеча) менга келганида, ундан менга — зиммамдаги қарз учун ажратиб қўйган бир динордан бошқа — бир динор (ҳам) қолиши мени хурсанд қилмайди (яъни ҳаммасини садақа қилишни истар эдим)» деди.