حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ شَبِيبِ بْنِ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ يُونُسَ، قَالَ ابْنُ شِهَابٍ حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ كَانَ لِي مِثْلُ أُحُدٍ ذَهَبًا، مَا يَسُرُّنِي أَنْ لاَ يَمُرَّ عَلَىَّ ثَلاَثٌ وَعِنْدِي مِنْهُ شَىْءٌ، إِلاَّ شَىْءٌ أُرْصِدُهُ لِدَيْنٍ ". رَوَاهُ صَالِحٌ وَعُقَيْلٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ.
Бизга Аҳмад ибн Шабиб ибн Саид ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, у Юнусдан, Ибн Шиҳоб деди: Менга Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утба ривоят қилди, у деди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Агар менда Уҳуд (тоғи) мисли олтин бўлса, менинг ёнимда ундан бирор нарса бўлиб, устимдан уч (кун) ўтмаслигини ёқтирмас эдим, фақат қарз учун (атаб) қолдириб қўйган нарсадан бошқа». Буни Солиҳ ва Уқайл Зуҳрийдан ривоят қилдилар.