حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ ذَرٍّ، سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَا جِبْرِيلُ مَا يَمْنَعُكَ أَنْ تَزُورَنَا أَكْثَرَ مِمَّا تَزُورُنَا ". فَنَزَلَتْ {وَمَا نَتَنَزَّلُ إِلاَّ بِأَمْرِ رَبِّكَ لَهُ مَا بَيْنَ أَيْدِينَا وَمَا خَلْفَنَا} إِلَى آخِرِ الآيَةِ. قَالَ هَذَا كَانَ الْجَوَابَ لِمُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم.
Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Эй Жаброил, бизни кўпроқ зиёрат қилишингдан сени нима тўсади?" деди. Шунда: «Биз фақат Роббингнинг амри билан тушамиз; олдимиздаги, орқамиздаги (ва шуларнинг орасидаги нарса) Уникидир...» (оят) охиригача нозил бўлди. (Ибн Аббос): "Бу — Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (берилган) жавоб эди" деди.