حَدَّثَنَا ابْنُ سَلاَمٍ، أَخْبَرَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، حِينَ نَامُوا عَنِ الصَّلاَةِ، قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ قَبَضَ أَرْوَاحَكُمْ حِينَ شَاءَ، وَرَدَّهَا حِينَ شَاءَ ". فَقَضَوْا حَوَائِجَهُمْ وَتَوَضَّئُوا إِلَى أَنْ طَلَعَتِ الشَّمْسُ وَابْيَضَّتْ فَقَامَ فَصَلَّى.
Абу Қатода (ривоят қилди): Улар намоздан (ухлаб) қолганларида, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Албатта Аллаҳ жонларингизни хоҳлаган пайтида қабз қилди ва уларни хоҳлаган пайтда қайтарди" деди. Улар ҳожатларини адо этиб, таҳорат олдилар, то қуёш чиқиб оқарингқунча, кейин у (Набий) туриб намоз ўқиди.