حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو حَفْصٍ، عَمْرٌو حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، حَدَّثَنِي ابْنُ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّهُ تَمَارَى هُوَ وَالْحُرُّ بْنُ قَيْسِ بْنِ حِصْنٍ الْفَزَارِيُّ فِي صَاحِبِ مُوسَى أَهُوَ خَضِرٌ، فَمَرَّ بِهِمَا أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ الأَنْصَارِيُّ، فَدَعَاهُ ابْنُ عَبَّاسٍ فَقَالَ إِنِّي تَمَارَيْتُ أَنَا وَصَاحِبِي هَذَا فِي صَاحِبِ مُوسَى الَّذِي سَأَلَ السَّبِيلَ إِلَى لُقِيِّهِ، هَلْ سَمِعْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَذْكُرُ شَأْنَهُ قَالَ نَعَمْ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " بَيْنَا مُوسَى فِي مَلإِ بَنِي إِسْرَائِيلَ إِذْ جَاءَهُ رَجُلٌ فَقَالَ هَلْ تَعْلَمُ أَحَدًا أَعْلَمَ مِنْكَ فَقَالَ مُوسَى لاَ. فَأُوحِيَ إِلَى مُوسَى بَلَى عَبْدُنَا خَضِرٌ. فَسَأَلَ مُوسَى السَّبِيلَ إِلَى لُقِيِّهِ، فَجَعَلَ اللَّهُ لَهُ الْحُوتَ آيَةً وَقِيلَ لَهُ إِذَا فَقَدْتَ الْحُوتَ فَارْجِعْ فَإِنَّكَ سَتَلْقَاهُ. فَكَانَ مُوسَى يَتْبَعُ أَثَرَ الْحُوتِ فِي الْبَحْرِ فَقَالَ فَتَى مُوسَى لِمُوسَى أَرَأَيْتَ إِذْ أَوَيْنَا إِلَى الصَّخْرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ الْحُوتَ وَمَا أَنْسَانِيهِ إِلاَّ الشَّيْطَانُ أَنْ أَذْكُرَهُ، قَالَ مُوسَى ذَلِكَ مَا كُنَّا نَبْغِي، فَارْتَدَّا عَلَى آثَارِهِمَا قَصَصًا فَوَجَدَا خَضِرًا، وَكَانَ مِنْ شَأْنِهِمَا مَا قَصَّ اللَّهُ ".
Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) (ривоят қилди): У ва Ҳурр ибн Қайс ибн Ҳисн ал-Фазорий Мусонинг шериги (Хизр) ҳақида — у Хизрми деб — баҳслашди. Уларнинг янидан Убай ибн Каъб ал-Ансорий ўтди. Ибн Аббос уни чақириб: "Мен ва мана шу шеригим Мусонинг шериги — у (Мусо) уни учратишга йўл сўраган (киши) ҳақида баҳслашдик; сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни унинг ишини зикр қилаётганини эшитдингми?" деди. У: "Ҳа, мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: ‹Мусо бани Исроил жамоаси орасида (турган) эди, бирдан унга бир киши келиб: «Сен ўзингдан кўра аълам (билувчироқ) бирортани биласанми?» деди. Мусо: «Йўқ» деди. Шунда Мусога ваҳий қилинди: «Балки, бандамиз Хизр (билувчироқ)». Мусо уни учратишга йўл сўради. Аллаҳ унга балиқни аломат қилди ва унга: «Балиқни йўқотсанг, қайт, албатта уни учратасан» дейилди. Мусо денгизда балиқнинг изини кузатиб борди. Мусонинг хизматчиси (йигити) Мусога: «Айтинг-чи, биз тошга паноҳ тутганимизда, мен балиқни унутдим — уни эслатишни фақат шайтон менга унуттирди» деди. Мусо: «Бу — биз истаган(жой) эди» деди, улар изларини кузатиб (орқага) қайтдилар. Улар Хизрни топдилар; уларнинг ишида Аллаҳ ҳикоя қилган(воқеа) бўлди› деганини эшитдим" деди.