حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نُعَيْمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْمُجْمِرِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ يَحْيَى بْنِ خَلاَّدٍ الزُّرَقِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعٍ الزُّرَقِيِّ، قَالَ كُنَّا يَوْمًا نُصَلِّي وَرَاءَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرَّكْعَةِ قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ ". قَالَ رَجُلٌ وَرَاءَهُ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ، حَمْدًا كَثِيرًا طَيِّبًا مُبَارَكًا فِيهِ، فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ " مَنِ الْمُتَكَلِّمُ ". قَالَ أَنَا. قَالَ " رَأَيْتُ بِضْعَةً وَثَلاَثِينَ مَلَكًا يَبْتَدِرُونَهَا، أَيُّهُمْ يَكْتُبُهَا أَوَّلُ ".
Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Нуъайм ибн Абдуллаҳ Мужмирдан, у Али ибн Яҳё ибн Холлод Зурақийдан, у отасидан, у Рифўа ибн Рофиъ Зурақийдан: У деди: Биз бир куни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ортида намоз ўқиётган эдик. У зот рукудан бошини кўтариб ‹Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ› деганларида, ортидаги бир киши: ‹Роббана ва лакал-ҳамд, ҳамдан касиран таййибан мубаракан фиҳ (Роббимиз, Сенга ҳамд — кўп, пок, баракали ҳамд бўлсин)›, деди. (Намоздан) қайтганларида: «Гапирган ким?» дедилар. У: ‹Мен›, деди. У зот: «Мен ўттиз неча малоикани кўрдим, улар уни (савобини) қайсиси биринчи бўлиб ёзишга шошилдилар», дедилар.