حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً، كَانَتْ تِلْكَ صَلاَتَهُ ـ تَعْنِي بِاللَّيْلِ ـ فَيَسْجُدُ السَّجْدَةَ مِنْ ذَلِكَ قَدْرَ مَا يَقْرَأُ أَحَدُكُمْ خَمْسِينَ آيَةً قَبْلَ أَنْ يَرْفَعَ رَأْسَهُ، وَيَرْكَعُ رَكْعَتَيْنِ قَبْلَ صَلاَةِ الْفَجْرِ، ثُمَّ يَضْطَجِعُ عَلَى شِقِّهِ الأَيْمَنِ حَتَّى يَأْتِيَهُ الْمُؤَذِّنُ لِلصَّلاَةِ.
Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у Урвадан: Оиша унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўн бир ракат ўқир эдилар, у зотнинг (кечаси) намози шу (қадар) эди. Улардан (ҳар) бир саждани — бошини кўтаришдан олдин — бирингиз эллик оят ўқийдиган миқдорда (узун) қилар эдилар. Фажр намозидан олдин икки ракат руку қилар (ўқир), сўнг муаззин намозга келгунча ўнг ёнлари билан ёнбошлаб ётар эдилар.