وَحَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ سَعِيدٍ الأَيْلِيُّ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَرْمَلَةُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، هَارُونُ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَائِشَةَ، وَعَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبَّاسٍ، قَالاَ لَمَّا نَزَلَتْ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم طَفِقَ يَطْرَحُ خَمِيصَةً لَهُ عَلَى وَجْهِهِ فَإِذَا اغْتَمَّ كَشَفَهَا عَنْ وَجْهِهِ فَقَالَ وَهُوَ كَذَلِكَ " لَعْنَةُ اللَّهِ عَلَى الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى اتَّخَذُوا قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ مَسَاجِدَ " . يُحَذِّرُ مِثْلَ مَا صَنَعُوا .
Оиша ва Абдуллаҳ ибн Аббос айтдилар: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (ўлим) нозил бўлганида (яқинлашганида), у ўзига (тегишли) бир хамиса (йўл-йўл тўн)ни юзига торта бошлади; толиқиб (қийналиб) қолганида, уни юзидан очар эди. У шу ҳолда (туриб): "Яҳудийлар ва насронийларга Аллаҳнинг лаънати бўлсин! Улар ўз пайғамбарларининг қабрларини масжидлар қилиб олдилар" деди — улар қилган (иш)нинг мислидан огоҳлантириб.