حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ حَرَّقَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَخْلَ بَنِي النَّضِيرِ وَقَطَعَ وَهْىَ الْبُوَيْرَةُ فَنَزَلَتْ {مَا قَطَعْتُمْ مِنْ لِينَةٍ أَوْ تَرَكْتُمُوهَا قَائِمَةً عَلَى أُصُولِهَا فَبِإِذْنِ اللَّهِ}
Одам бизга айтди, Лайс бизга айтди, Нофидан, Ибн Умар розияллаҳу анҳумодан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Назийрнинг хурмосини ёндирди ва кесди — у Бувайра (жойи)дир. Шунда: {Сизлар (душман) хурмоларидан нимани кесдинглар ёки уни ўз илдизлари устида тик қолдирдинглар — бу Аллаҳнинг изни биландир} (ояти) нозил бўлди.