حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ الْمُرَادِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، يَقُولُ حَدَّثَنِي رَبِيعَةُ بْنُ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَمِعْنَاهُ يَقُولُ " أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْكَ " . ثُمَّ قَالَ " أَلْعَنُكَ بِلَعْنَةِ اللَّهِ " . ثَلاَثًا . وَبَسَطَ يَدَهُ كَأَنَّهُ يَتَنَاوَلُ شَيْئًا فَلَمَّا فَرَغَ مِنَ الصَّلاَةِ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ قَدْ سَمِعْنَاكَ تَقُولُ فِي الصَّلاَةِ شَيْئًا لَمْ نَسْمَعْكَ تَقُولُهُ قَبْلَ ذَلِكَ وَرَأَيْنَاكَ بَسَطْتَ يَدَكَ . قَالَ " إِنَّ عَدُوَّ اللَّهِ إِبْلِيسَ جَاءَ بِشِهَابٍ مِنْ نَارٍ لِيَجْعَلَهُ فِي وَجْهِي فَقُلْتُ أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْكَ . ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ قُلْتُ أَلْعَنُكَ بِلَعْنَةِ اللَّهِ التَّامَّةِ فَلَمْ يَسْتَأْخِرْ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ أَرَدْتُ أَخْذَهُ وَاللَّهِ لَوْلاَ دَعْوَةُ أَخِينَا سُلَيْمَانَ لأَصْبَحَ مُوثَقًا يَلْعَبُ بِهِ وِلْدَانُ أَهْلِ الْمَدِينَةِ " .
Абу ад-Дардо айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (намозга) турди; биз уни: "Аъузу биллаҳи минк (Сендан Аллаҳга паноҳ тилайман)" деганини эшитдик; кейин: "Сени Аллаҳнинг лаънати билан лаънатлайман" деди — уч марта — ва қўлини — гўё бир нарса(ни)ни олаётгандек — ёзди. У намоздан бўшаганида, биз: "Эй Расулуллаҳ, биз сени намозда бундан олдин (ҳеч) эшитмаган бир нарсани айтаётганингни эшитдик; ва сени қўлингни ёзганингни кўрдик" дедик. У: "Албатта Аллаҳнинг душмани Иблис оловдан бир шиҳоб (учқун) билан келди — уни менинг юзимга қўйиш учун; мен: ‹Аъузу биллаҳи минк› дедим — уч марта; кейин: ‹Сени Аллаҳнинг тўлиқ (мукаммал) лаънати билан лаънатлайман› дедим, лекин у — уч марта — орқага чекинмади; кейин мен уни олмоқчи бўлдим. Валлаҳи, биродаримиз Сулаймоннинг дуоси бўлмаганида, у — Мадина аҳлининг болалари у билан ўйнайдиган (ҳолда) — боғлаб қўйилган бўлиб қолар эди" деди.