حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُلَيَّةَ، قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مِهْرَانَ، عَنْ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى نُخَامَةً فِي قِبْلَةِ الْمَسْجِدِ فَأَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ فَقَالَ " مَا بَالُ أَحَدِكُمْ يَقُومُ مُسْتَقْبِلَ رَبِّهِ فَيَتَنَخَّعُ أَمَامَهُ أَيُحِبُّ أَحَدُكُمْ أَنْ يُسْتَقْبَلَ فَيُتَنَخَّعَ فِي وَجْهِهِ فَإِذَا تَنَخَّعَ أَحَدُكُمْ فَلْيَتَنَخَّعْ عَنْ يَسَارِهِ تَحْتَ قَدَمِهِ فَإِنْ لَمْ يَجِدْ فَلْيَقُلْ هَكَذَا " . وَوَصَفَ الْقَاسِمُ فَتَفَلَ فِي ثَوْبِهِ ثُمَّ مَسَحَ بَعْضَهُ عَلَى بَعْضٍ .
Абу Ҳурайра (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжиднинг қибласида бир нахома кўрди ва одамларга юзланиб: "Сиздан бирингизга нима бўлди — Роббига юзланган ҳолда туриб, кейин олдига балғам ташлайди? Сиздан бирингиз — ўзига юзланилганида юзига балғам ташланишини яхши кўрадими? Бас сиздан бирингиз балғам ташламоқчи бўлса — чап томонига, оёғи остига ташласин; агар (жой) топмаса — шундай қилсин" деди — ва Қосим (равий) таърифлади: у кийимига тупурди, кейин унинг бир қисмини бошқа қисмига ишқалади.