حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ تَمِيمِ بْنِ طَرَفَةَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا لِي أَرَاكُمْ رَافِعِي أَيْدِيكُمْ كَأَنَّهَا أَذْنَابُ خَيْلٍ شُمْسٍ اسْكُنُوا فِي الصَّلاَةِ " . قَالَ ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا فَرَآنَا حَلَقًا فَقَالَ " مَا لِي أَرَاكُمْ عِزِينَ " . قَالَ ثُمَّ خَرَجَ عَلَيْنَا فَقَالَ " أَلاَ تَصُفُّونَ كَمَا تَصُفُّ الْمَلاَئِكَةُ عِنْدَ رَبِّهَا " . فَقُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَكَيْفَ تَصُفُّ الْمَلاَئِكَةُ عِنْدَ رَبِّهَا قَالَ " يُتِمُّونَ الصُّفُوفَ الأُوَلَ وَيَتَرَاصُّونَ فِي الصَّفِّ " .
Жобир ибн Самура айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга чиқди ва: "Менга нима бўлди — сизларни қўлларини — гўё улар асов (безовта) отларнинг думлари каби — кўтарган ҳолда кўраман? Намозда сокин (хотиржам) бўлинг" деди. (Равий:) Кейин у бизга чиқди ва бизни ҳалқа-ҳалқа (тўп-тўп) (ўтирган ҳолда) кўрди; бас: "Менга нима бўлди — сизларни гуруҳ-гуруҳ (тарқоқ) кўраман?" деди. (Равий:) Кейин у бизга чиқди ва: "Малаклар ўз Робби ҳузурида саф тортгандек саф тортмайсизми?" деди. Биз: "Эй Расулуллаҳ, малаклар ўз Робби ҳузурида қанай саф тортади?" дедик. У: "Олдинги сафларни тўлиқ қиладилар ва сафда зич (қаттиқ) бирикади (туради)" деди.