حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ دَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَيْنَا وَمَا هُوَ إِلاَّ أَنَا وَأُمِّي وَأُمُّ حَرَامٍ خَالَتِي فَقَالَ " قُومُوا فَلأُصَلِّيَ بِكُمْ " . فِي غَيْرِ وَقْتِ صَلاَةٍ فَصَلَّى بِنَا . فَقَالَ رَجُلٌ لِثَابِتٍ أَيْنَ جَعَلَ أَنَسًا مِنْهُ قَالَ جَعَلَهُ عَلَى يَمِينِهِ . ثُمَّ دَعَا لَنَا أَهْلَ الْبَيْتِ بِكُلِّ خَيْرٍ مِنْ خَيْرِ الدُّنْيَا وَالآخِرَةِ فَقَالَتْ أُمِّي يَا رَسُولَ اللَّهِ خُوَيْدِمُكَ ادْعُ اللَّهَ لَهُ . قَالَ فَدَعَا لِي بِكُلِّ خَيْرٍ وَكَانَ فِي آخِرِ مَا دَعَا لِي بِهِ أَنْ قَالَ " اللَّهُمَّ أَكْثِرْ مَالَهُ وَوَلَدَهُ وَبَارِكْ لَهُ فِيهِ " .
Анас айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга кирди — (уйда) фақат мен, онам ва холам Умму Ҳаром бор эди. У: «Туринг, сизларга намоз ўқиб берай» деди — намоз вақти бўлмаган пайтда; бас у бизга намоз ўқиди. Бир киши Собитга: «Анасни ўзидан (қаер)да жойлаштирди?» деди. У: «Уни ўнг томонига қўйди» деди. Кейин у бизга — уй аҳлига — дунё ва охират яхшилигидан ҳар бир яхшиликни (сўраб) дуо қилди. Онам: «Эй Расулуллаҳ, сенинг кичкина хизматкоринг — унга Аллаҳдан (яхшилик) сўраб дуо қил» деди. У менга ҳар бир яхшиликни (сўраб) дуо қилди; ва менга дуо қилган (нарса)нинг охирида: «Аллаҳумма, унинг молини ва боласини кўпайтир ва унга унда барака бер» деди.