وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ الْمُعَلِّمُ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمَرَ، أَنَّ أَبَا الأَسْوَدِ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِي ذَرٍّ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَيْسَ مِنْ رَجُلٍ ادَّعَى لِغَيْرِ أَبِيهِ وَهُوَ يَعْلَمُهُ إِلاَّ كَفَرَ وَمَنِ ادَّعَى مَا لَيْسَ لَهُ فَلَيْسَ مِنَّا وَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنَ النَّارِ وَمَنْ دَعَا رَجُلاً بِالْكُفْرِ أَوْ قَالَ عَدُوَّ اللَّهِ . وَلَيْسَ كَذَلِكَ إِلاَّ حَارَ عَلَيْهِ " .
Абу Зарр (ривоят қилди): У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни: "Отасидан бошқа(ни) — уни (чин отасини) билган ҳолда — (ота деб) даъво қилган ҳеч бир киши йўқки, кофир бўлмаган бўлса (катта гуноҳ қилган бўлса); ким ўзиники бўлмаган нарсани (ўзиники деб) даъво қилса, у биздан эмас, ўз ўрнини дўзахдан (эгаллаб) тайёрлаб олсин; ким бир кишини куфр билан чақирса ёки: ‹Эй Аллаҳнинг душмани› деса, ҳолбуки у шундай эмас, албатта у (сўз) ўзига қайтди" деганини эшитди.