حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، - رضى الله عنه - قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِي رَمَضَانَ فَجِئْتُ فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ وَجَاءَ رَجُلٌ آخَرُ فَقَامَ أَيْضًا حَتَّى كُنَّا رَهْطًا فَلَمَّا حَسَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنَّا خَلْفَهُ جَعَلَ يَتَجَوَّزُ فِي الصَّلاَةِ ثُمَّ دَخَلَ رَحْلَهُ فَصَلَّى صَلاَةً لاَ يُصَلِّيهَا عِنْدَنَا . قَالَ قُلْنَا لَهُ حِينَ أَصْبَحْنَا أَفَطِنْتَ لَنَا اللَّيْلَةَ قَالَ فَقَالَ " نَعَمْ ذَاكَ الَّذِي حَمَلَنِي عَلَى الَّذِي صَنَعْتُ " . قَالَ فَأَخَذَ يُوَاصِلُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَذَاكَ فِي آخِرِ الشَّهْرِ فَأَخَذَ رِجَالٌ مِنْ أَصْحَابِهِ يُوَاصِلُونَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَا بَالُ رِجَالٍ يُواصِلُونَ إِنَّكُمْ لَسْتُمْ مِثْلِي أَمَا وَاللَّهِ لَوْ تَمَادَّ لِيَ الشَّهْرُ لَوَاصَلْتُ وِصَالاً يَدَعُ الْمُتَعَمِّقُونَ تَعَمُّقَهُمْ " .
Анас (розияллаҳу анҳу) айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рамазонда намоз ўқиётган эди; бас мен келдим ва унинг ёнига турдим; бошқа бир киши (ҳам) келди ва у ҳам турди, то биз бир гуруҳ бўлгунча. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг унинг ортида (эканимизни) сезганида, намозни енгиллаштирди (қисқартирди), кейин ўз масканига кирди ва биз ҳузурида ўқимайдиган бир намоз ўқиди. (Ровий:) Тонгга кирганимизда, биз унга: «Бу кеча бизни сездингми (пайқадингми)?» дедик. У: «Ҳа; мен қилган (қисқартирган) нарсага мени ўша (сизларнинг ортимда туришингиз) олиб келди» деди. (Ровий:) Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) висол қила бошлади — бу ойнинг охирида (эди) — ва унинг ашобларидан баъзи кишилар (ҳам) висол қила бошлади. Бас Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Баъзи) кишиларга нима бўлди-ки, висол қиляптилар? Албатта сизлар мен каби эмассиз; билингки, Аллаҳга қасам, агар менга ой чўзилса эди, мен шундай висол қилар эдимки, чуқурга кетувчилар (ҳаддан ошувчилар) ўз чуқурликларини (ҳаддан ошишларини) тарк этар эдилар» деди.