حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ الْهَمْدَانِيُّ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى ضُبَاعَةَ بِنْتِ الزُّبَيْرِ فَقَالَ لَهَا " أَرَدْتِ الْحَجَّ " . قَالَتْ وَاللَّهِ مَا أَجِدُنِي إِلاَّ وَجِعَةً . فَقَالَ لَهَا " حُجِّي وَاشْتَرِطِي وَقُولِي اللَّهُمَّ مَحِلِّي حَيْثُ حَبَسْتَنِي " . وَكَانَتْ تَحْتَ الْمِقْدَادِ .
Оиша (розияллаҳу анҳо) айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Дубўа бинт аз-Зубайрнинг ҳузурига кирди ва унга: «Ҳаж қилмоқчи бўлдингми?» деди. У: «Аллаҳга қасам, мен ўзимни фақат касалли (оғриқли) топяпман» деди. Бас у унга: «Ҳаж қил ва шарт қўй, ҳамда: ‹Аллаҳим, мени қаерда тўхтатсанг (ман қилсанг), ўша — менинг (эҳромдан) чиқиш жойим› деб айт» деди. У Миқдод(нинг никоҳи)да эди.