حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ الْعَوَّامِ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ خَبَّابٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ ضُبَاعَةَ بِنْتَ الزُّبَيْرِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُرِيدُ الْحَجَّ أَأَشْتَرِطُ قَالَ " نَعَمْ " . قَالَتْ فَكَيْفَ أَقُولُ قَالَ " قُولِي لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ وَمَحِلِّي مِنَ الأَرْضِ حَيْثُ حَبَسْتَنِي " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал, унга Аббод ибн ал-Аввом Ҳилол ибн Хаббобдан, у Икримадан, у ибн Аббосдан ривоят қилдики, Зубоа бинти аз-Зубайр ибн Абдулмутталиб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллаҳнинг Расули, мен ҳаж қилмоқчиман, шарт қўяйми?» деди. У зот: «Ҳа», дедилар. У: «Қандай айтай?» деди. У зот: «Айтгин: ‹Лаббайк, Аллаҳумма лаббайк ва маҳилллий минал-арзи ҳайсу ҳабастаний› (Сен мени қаерда тўхтатсанг, ер юзида ўша ер менинг иҳромдан чиқадиган жойимдир)», дедилар.