أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، قَالَ حَدَّثَنَا ثَابِتُ بْنُ يَزِيدَ الأَحْوَلُ، قَالَ حَدَّثَنَا هِلاَلُ بْنُ خَبَّابٍ، قَالَ سَأَلْتُ سَعِيدَ بْنَ جُبَيْرٍ عَنِ الرَّجُلِ، يَحُجُّ يَشْتَرِطُ قَالَ الشَّرْطُ بَيْنَ النَّاسِ فَحَدَّثْتُهُ حَدِيثَهُ - يَعْنِي عِكْرِمَةَ - فَحَدَّثَنِي عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ ضُبَاعَةَ بِنْتَ الزُّبَيْرِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُرِيدُ الْحَجَّ فَكَيْفَ أَقُولُ قَالَ " قُولِي لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ وَمَحِلِّي مِنَ الأَرْضِ حَيْثُ تَحْبِسُنِي فَإِنَّ لَكِ عَلَى رَبِّكِ مَا اسْتَثْنَيْتِ " .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар бериб, деди: бизга Абун-Нуъмон ривоят қилди, деди: бизга Собит ибн Язид ал-Аҳвал ривоят қилди, деди: бизга Ҳилол ибн Хаббоб ривоят қилиб, деди: Мен Саид ибн Жубайрдан шарт қўйиб ҳаж қиладиган киши ҳақида сўрадим. У: «Шарт — одамлар ўртасидаги (нарса)», деди. Шунда мен унга унинг — яъни Икриманинг — ҳадисини айтиб бердим. Сўнг у менга Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан ривоят қилдики, Зубоа бинти аз-Зубайр ибн Абдулмутталиб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келди ва: «Эй Расулуллаҳ, мен ҳаж қилмоқчиман, қандай айтай?» деди. У: «Айтгин: «Лаббайка, Аллаҳумма лаббайка, ва маҳиллии минал-арзи ҳайсу таҳбисунии (Мана мен, эй Аллаҳ, мана мен, агар (йўлимни) тўсиб қўйсанг, ердан иҳромдан чиқар жойим ўша (жойдир)).» Албатта сен шарт қилган нарсанг Роббингдан сенга (қабул қилиниши) бордир», дедилар.