حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى ضُبَاعَةَ بِنْتِ الزُّبَيْرِ فَقَالَ لَهَا " لَعَلَّكِ أَرَدْتِ الْحَجَّ ". قَالَتْ وَاللَّهِ لاَ أَجِدُنِي إِلاَّ وَجِعَةً. فَقَالَ لَهَا " حُجِّي وَاشْتَرِطِي، قُولِي اللَّهُمَّ مَحِلِّي حَيْثُ حَبَسْتَنِي ". وَكَانَتْ تَحْتَ الْمِقْدَادِ بْنِ الأَسْوَدِ.
Убайд ибн Исмоил, Абу Усомадан, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилади: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Зубўа бинти Зубайрнинг олдига кирдилар ва унга: «Эҳтимол сен ҳаж қилишни истагандирсан?» дедилар. У: Аллаҳга қасам, мен ўзимни фақат оғриб (касалланиб) топяпман, деди. У унга: «Ҳаж қил ва шарт қўй, айт: Аллаҳим, мени қаерда тўхтатсанг (қайтариб қўйсанг), ўша ерда иҳромдан чиқаман» дедилар. У Миқдод ибнул Асваднинг (никоҳи)да эди.