حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، الْبَرَّاءِ أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ عَبَّاسٍ، - رضى الله عنهما - يَقُولُ أَهَلَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْحَجِّ فَقَدِمَ لأَرْبَعٍ مَضَيْنَ مِنْ ذِي الْحِجَّةِ فَصَلَّى الصُّبْحَ وَقَالَ لَمَّا صَلَّى الصُّبْحَ " مَنْ شَاءَ أَنْ يَجْعَلَهَا عُمْرَةً فَلْيَجْعَلْهَا عُمْرَةً " .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба Айюбдан, у Абул-Алия ал-Барродан ривоят қилдики, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)ни шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳажга эҳром боғлади ва Зул-ҳижжадан тўрт (кун) ўтганда (Маккага) келди, Субҳ (бомдод)ни ўқиди ва Субҳни ўқиб бўлгач: «Ким уни умра қилишни хоҳласа, уни умра қилсин» деди.