حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا جَمْرَةَ الضُّبَعِيَّ، قَالَ تَمَتَّعْتُ فَنَهَانِي نَاسٌ عَنْ ذَلِكَ، فَأَتَيْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ فَسَأَلْتُهُ عَنْ ذَلِكَ، فَأَمَرَنِي بِهَا . - قَالَ - ثُمَّ انْطَلَقْتُ إِلَى الْبَيْتِ فَنِمْتُ فَأَتَانِي آتٍ فِي مَنَامِي فَقَالَ عُمْرَةٌ مُتَقَبَّلَةٌ وَحَجٌّ مَبْرُورٌ - قَالَ - فَأَتَيْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ فَأَخْبَرْتُهُ بِالَّذِي رَأَيْتُ فَقَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ اللَّهُ أَكْبَرُ سُنَّةُ أَبِي الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб, иккаласи: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, дедилар; у деди: Мен Абу Жамра аз-Зубаъийни эшитдим, у деди: Мен таматтуъ қилдим, баъзи одамлар мени бундан қайтардилар. Шунда Ибн Аббоснинг олдига келиб, ундан бу ҳақда сўрадим, у мени унга (таматтуъга) буюрди. Сўнг мен Байтга (уйга) бориб ухладим, тушимда менга бир келувчи келиб: «Қабул қилинган умра ва мабрур (савобли) ҳаж» деди. Мен Ибн Аббоснинг олдига келиб, кўрган нарсамни унга хабар қилдим. У: «Аллаҳу акбар, Аллаҳу акбар — Абул-Қосим (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннати» деди.